Сажетак ▼

У чланку је реч о проблему демографског старења у Русији, неким предвиђањима о могућностима суштинских револуционарних промена и недавним протестним активностима младих. Аутор разматра резултате студије које је недавно спровело Одељење за студије елите Института за социологију Руске академије наука. Подаци овог прегледа и лична запажања аутора потрврђују мишљење да у савременој Русији не постоје основе за суштинске промене, а да се учешће дела младих на протесним митинзима у зиму 2012/2013 у престоници и великим градовима свело на слоган „За поштене изборе!“. Питање насиља младих није детаљније разматрано.

Сажетак ▼

Кршење правила међународног хуманитарног права за време рата или оружаног сукоба доводи до потребе да се према учиниоцима најтежих међународних кривичних дела у судском поступку примене одређене врсте и мере кривичних санкција. И међународно и национално кривично право на бази релевантних извора права прописују различите врсте кривичних санкција. За примену кривичних санкција је неопходно да се претходно утврди постојање обележја бића неког од међународних кривичних дела и кривица на страни пунолетних учинилаца ових дела о чијим карактеристикама говори овај рад.

Сажетак ▼

Из досадашњег искуства већине држава стиче се закључак да је неопходно спроводити пажљиво и детаљно испланирану спољнотрговинску политику засновану на високом степену либерализације уз дозирану контролу владе. Овакав вид спољнотрговинске политике спроводи, како Србија, тако и Европска унија, која од 1957. године, има установљену заједничку спољнотрговинску политику (Common Trade Policy – CTP). Имајући у виду да је Србија потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, те да тежи да постане пуноправна чланица Европске уније, јасно је да у предвиђеном периоду, њена спољнотрговинска политика мора бити усклађена са европском. Ово и није тако једноставан задатак, јер Србија паралелно са процесом приступања Европској унији, води преговоре о приступању Светској трговинској организацији, а ова два процеса су испреплетана и директно повезана. У раду се анализира процес приступања Европској унији и утицај који овај процес има на спољнотрговинску политику и будуће спољнотрговинске односе Републике Србије са досадашњим најзначајнијим партнерима.

Сажетак ▼

У овом раду аутор анализира досадашњи ток дијалога између власти у Београду и Приштини, а након једнострано проглашене независности Косова 2008. године. Он у том смислу указује на развој и домете техничког и политичког дијалога између Београда и Приштине од 2011. године и све до сада постигнуте договоре (слобода кретања, лична документа, царине, катастар, међусобно признавање диплома, Интегрисано управљање границом и представљање Косова у међудржавним форумима за сарадњу у региону Југоисточне Европе), са посебним освртом на „Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа“ (Брисел, 19. април 2013) и формирање Заједнице већински српских општина на Косову. Аутор закључује да дијалог између власти у Београду и Приштини представља најзначајнији успех Европске уније у оквиру механизма Заједничке спољне и безбедносне политике. Он, на крају, даје и одређена предвиђања у којем ће правцу ићи даљи ток дијалога између Београда и Приштине и уједно указује на његове потенцијалне осетљиве тачке (заштита етничких мањина, положај Српске православне цркве и власничкоправни односи на Косову).

Сажетак ▼

Рад анализира да ли су и у којој мери остварени основни циљеви међународне војне мисије у Авганистану предвођене НАТО. Аутори су остварење циљева сагледали кроз перспективу успостављања политичких институција и делотворног спровођења јавних политика, изградње војних, полицијских и других институционалних капацитета са безбедносним надлежностима и стварања окружења безбедног за нормалан живот становништва и привредни развој Авганистана. Текст наглашава и геополитички и геостратегијски значај Авганистана као земље Средњег истока у ширем контексту спољне политике САД. У истраживању је примењен динамички приступ, па су процеси и феномени праћени у временском оквиру од последњих десет година. Аутори закључују да међународна војна и цивилна мисија нису успеле да у потпуности остваре политичке циљеве, док су безбедносни циљеви остварени само у мањој мери.