Сажетак ▼

Кинеске инвестиције у иностранству су бележиле високе стопе раста у последњој деценији, али њихов обим је још увек у поређењу са онима у развијеним индустријским земљама. Држава игра кључну улогу у њиховом подстицању и подршци, директно и индиректно. Велике државне корпорације су највећи инвеститори у иностранству, а негде доминирају инвестиције приватних кинеских компанија, као нпр. у Африци. Постоји велика географска дисперзија инвестиционих токова, док је највиша концентрација у земљама у развоју. Главни покретачи инвестиционог капитала су: трговина, енергенти, природни ресурси, инфраструктурни пројекти и преузимање стратешке имовине. Често су ови покретачи комбиновани од два или више који се узајамно подржавају.

Сажетак ▼

Велики број европских земаља, исто као САД, Канада и Аустралија у другој половини 20 века је примио много имиграната из хинду, будистичких и исламских региона. То је створило специфичну ситуацију каква није постојала у време формирања ових држава. У време када су ове државе формиране огромна већина становника припадала је хришћанској политичкој култури. Као резултат тога створени су секуларни уставни поретци. Због тога што хришћанска теологија може да прихвати секуларни принцип организације. Имигранти су донели су свој политички и културни модел. Тако на пример исламски политички модел искључује секуларизам и тражи теократију. Самим тим када се постави питање евентуалног преуређивања правног система види се да је између домицилне популације и рецимо муслимана немогуће начинити компромис, уколико свака страна инсистира на своме моделу. То значи да је мултикултурни устав немогућ.

Сажетак ▼

Подручје Јапанског мора, последњих година, постало је проприште територијалног спора између јужне Кореје (Републике Кореје) и Јапана око острва Такешима/Докдо. Питање разграничења морских појасева посебно је отежано због предузимања једностраних државних аката. Иако се конкретне околности у вези решавања територијалног спора разликују, обе државе у њему виде шансу за осигурањем својих геостратешких, а потом и економских интереса. Овај спор попут других територијалних спорова у југоисточној Азији (у Јужном и Источном кинеском мору) представља узрок нестабилности која све више угрожава мир и безбедност у овом делу света. Већина политичких фактора у државама које су укључене у поменуте спорове, под одређеним унутрашњим и спољним политичким околностима, користе спорове као инстументе за постизање шире подршке својим владама. Пошто се територијални спорови тичу питања државног суверенитета које је по правилу везано са психолошким чиниоцима (националистичким осећањима и достојанством народа), и историјским наслеђем (које је у не малом броју случајева обојено тешком империјалном или колонијалном прошлошћу), ниједна страна у спору не жели да направи уступке другој страни, што указује да се спор неће моћи тако лако решити и превазићи мирним путем без инфилтрације спољњег политичког фактора. У студији која следи, аутор износи међународноправну и политичку анализу територијалног спора у Јапанском мору са објашњењима о његовом утицају на регионалну безбедност.

Сажетак ▼

Очување стабилности у ширем региону Европе, не може се остварити без сарадње Европске уније, Руске Федерације и НАТО-а. Дијалог Уније са Русијом у области безбедности обележен је чињеницом да ЕУ жели да изгради сопствени безбедносни и одбрамбени систем, уз тенденцију да се у планирању операција и војног развоја углавном ослони на НАТО. Такође, ЕУ је спремна да предложи Русији да се, у одређеној мери, укључи у тај систем. Циљ НАТО-а је да задржи кључну улогу у обезбеђењу стабилности и безбедности у Европи и свету. Истовремено НАТО показује спремност да тесно сарађује са ЕУ, као и да се кроз одређене органе НАТО-а периодично консултује са Русијом. Руска Федерација, међутим, инсистира на томе да се европска безбедност обезбеди кроз њену равноправну сарадњу са НАТО и ЕУ. Актуелна украјинска криза показала се као највећи изазов за европску безбедност од краја хладног рата. Она је јасно указала да односе Русије, ЕУ и НАТО све више карактеришу неразумевање, неповерење и конфронтације, што може имати веома негативне последице по очување мира и безбедности у Европи.

Сажетак ▼

Рат као начин решавања спорова између држава присутан је од давнина, односно од стварања првих држава. Последице рата погађају припаднике оружаних снага али и цивилно становништво, можда чак у већој мери него припаднике оружаних снага. Међу цивилним жртвама највеће последице рат оставља на жене и децу. Зато је неопходно већу пажњу посветити управо овом категоријама лица која су заштићена у оружаним сукобима. Постојеће међународне норме и правила свакако показују да је одређени степен заштите постигнут, али да је у овој области стално унапређивање неопходно. У раду је изврешена анлиза постојећих правила уз напомене где би заштита могла да се унапреди. Рад је подељен у две целине. Прва се односи на посебну заштиту жена у оружаним сукобима, док је друга посвећена заштити деце. У оба дела је указана пажња на нормативна решења како писаног међународног хуманитарног права тако и обичајног. У погледу писаних правила разматране су све четири Женевске конвенције из 1949. године као и Допунски протоколи уз ове конвенције.

Сажетак ▼

Сврха ex ante контроле концентрација јесте очување конкурентних тржишних структура путем контроле концентрација између учесника на тржишту које могу значајно нарушити конкуренцију. Све концентрације које прелазе утврђене финансијске прагове морају се пријавити националном телу за заштиту конкуренције и не смеју се реализовати док се не добије одобрење за њено спровођење. Приликом оцене ефеката концентрације, тело надлежно за заштиту конкуренције мора да размотри могуће негативне ефекте концентрације на конкуренцију и да забрани концентрацију уколико се процени да ће она нарушити конкуренцију. Циљ овог рада је да укаже на тешкоће утврђивања одговарајућег институционалног оквира у којем надлежно тело одобрава или забрањује концентрације. Аутор зато анализира неке од основних принципа на којима би контрола концентрација требало да се заснива и наглашава да прописи о контроли концентрација имају веома важну улогу у делотворном спровођењу оптималне политике заштите конкуренције.

Сажетак ▼

Арапско-израелски сукоб чак и данас представља једно од најсложенијих проблема са којима се сусреће међународна заједница. Највећу контроверзу чине различите интерпретације узрока овог сукоба које нуде обе стране. Начин да се превазиђе овај ћорсокак, је управо пут обраћања међународним институцијама. Из тог разлога изненађује чињеница да је једна веома важна одлука Међународног суда правде неоправдано остала запостављена, нарочито ако се узме у обзир важност питања којима се Суд бавио, али и благотворан утицај који би та одлука могла да има у процесу решавања конфликта на Блиском истоку. Верујемо да управо саветодавно мишљење о правним последицама изградње зида на опкупираној палестинској територији дато од стране „Светског суда“ поводом захтева „Светског парламента“, крије у себи пут могућег решења овог исцрпљујућег сукоба. То сматрамо и због тога, што ова одлука у себи садржи правну анализу дату од стране ауторитета у чију објективност не бисмо требали да сумњамо, баш као што не бисмо требали да сумњамо ни у објективност међународног права. Због тога сматрамо важним да се још једном осврнемо на ову одлуку, верујући да на тај начин можемо боље разумети и саму природу овог сукоба, али и разлоге који указују на његово могуће мирно решење.

Сажетак ▼

Питање регионалне сарадње на очувања и заштите културне баштине је један од темељних вредности толеранције и мира међу народима региона и чувања националног идентитета. Посебан значај добија у времену глобализације и прокламоване мултикултуралности. То је уједно и питање (не)остваривања права и обавеза државе на очувању и заштити културне баштине. Тиме се брани властити културни идентитет у који је укључена и свеобухватна културна баштина (матерјалну и нематријалну) ван граница сваке земље и региона. Генерално можемо дефинисати-посматрати као заштиту културног идентитета кроз успостављање етничке политике сваке државе посебно као и Србије у региону.

Сажетак ▼

У савременим међународним односима привредне активности све више постају приоритетне у односу на политичке. За Србију је битно да има јасну стратегију развоја која ће имати значајне импликације на све привредне делатности и међународну економску сарадњу, односно процес европских интеграција. У креирању стратегије развоја неопходно је да се изаберу они сектори на којима се заснива будући развој српске привреде. То би омогућило да се стратешки створе услови за заштиту тих сектора у одређеном периоду док не буду спремни за међународну конкуренцију. С друге стране, уместо максимирања профита, а услед стварања и јачања више релевантних група стејкхолдера (менаџера, запослених, купаца, државе, и др.) о чијим дугорочним интересима предузеће мора водити рачуна, превасходном хармонизацијом њихових интереса, долази до плурализма и комплексности циљева савременог корпоративног предузећа. Достизање постављених циљева у радикално измењеним и висококонкурентном тржишном окружењу, захтева формулисање стратегија, заснованих на подробној анализи макроекономског и микроекономског окружења, ресурса и других пословних потенцијала. При томе треба имати у виду да су идентификоване три фазе конкурентности неке земље и то: фацтор-дривен, еффициенцy-дривен и инновативе-дривен конкурентност. Свака земља треба да прође у развоју од конкурентности засноване на снабдевености факторима производње, преко инвестиционо вођене конкурентности, базиране на ефикасности коришћења расположивих фактора производње до иновацијама вођене конкурентности.

Сажетак ▼

Историја Црне Горе у XX и почетком XXI века показује да су поделе у њој биле веома изражене, како у времену нестанка Краљевине Црне Горе (након 1918. године), тако и у току Другог светског рата (1941–1945) и то на основној линији њеног државно-правног положаја. Сличне линије подела у црногорском друштву постају поново доминантне током распада бивше СФР Југославије (посебно у периоду од 1991. до 2001. године), као и непосредно пре и после референдума о државном статусу 2006. године и то превасходно везано за низ тзв. идентитетских питања. У наведена питања спадају изглед и садржина државних симбола Црне Горе, питање службеног језика (од 2007. године – црногорског језика) и статус иначе канонски непризнате Црногорске православне цркве. Аутор, истовремено, указује и на размимоилажења политичких актера у Црној Гори у вези са чланством земље у Северноатлантском савезу, што спречава најшири консензус у вези са спољнополитичким идентитетом и оријентацијом ове земље. На самом крају рада аутор закључује да је неопходно стварање ширег унутрашњег консензуса и тражење компромиса у Црној Гори у вези са наведеним кругом идентитетских питања како би се превазишла традиционална подељеност друштва.

Сажетак ▼

У студијама безбедности дуги низ година, а поготову у периоду Хладног рата, доминирале су теорије које су безбедност објашњавале ослањајући се претежно на војнополитичке аспекте, уз често пренаглашавање несумњивог значаја и утицаја великих сила на безбедносну динамику различитих региона и готово потпуно занемаривање локалних актера и начина на који они обликују исти регион. Управо Теорија регионалних безбедносних комплекса (ТРБК) представља значајан искорак у досадашњем проучавању међународне безбедности, јер као објекте безбедносне анализе поставља регионалне подсистеме (комплексе). У овом раду биће анализирани безбедносни проблеми са којима се суочава Македонија унутар регионалног безбедносног подкомплекса Западни Балкан (РБПКЗБ). Међутим, циљ овог истраживања неће бити само идентификација, дескрипција и мапирање проблема који су присутни у овом подкомплексу, а који утичу на безбедност Македоније, већ ће бити проблематизован њен положај унутар овог подкомплекса, где ће се методом сценарија представљати могући путеви кретања Македоније који ће у великој мери определити да ли ће она бити посматрана као фактор стабилности или фактор нестабилности у подкомлексу Западни Балкан. На крају истраживање ће обухватити одрживост идеје о Западном Балкану као трајном регионалном безбедносном подкомплексу, имајући у виду сложеност односа Македоније са Грчком која није део РБПКЗБ.