Сажетак ▼

Пресуда Међународног суда правде у случају узајамних тужби за кршење Конвенције о геноциду између Хрватске и Србије, представља коначно решење 16 година дугог спора, који је свакодневно оптерећивао њихове билатералне односе. Имајући на уму да је Међународни суд правде, међународна судска инстанца са највећим легитимитетом у савременом међународном правном поретку, пресудио да су и тужба и противтужба неосноване, пресуда може представљати подстицај владама обе државе да проблематично наслеђе сукоба и међусобних оптужби коначно окончају. Ипак, неки делови пресуде могу бити искоришћени као средство дипломатског притиска једне владе на другу, пошто је Међународни суд правде утврдио одговорност хрватског руководства за тешке злочине који не досежу ниво геноцида учињене за време операције „Олуја“, али је са друге стране усвојена интерпретација МКТБЈ о удруженом злочиначком подухвату, која наговештава будуће тужбе за политичке личности наводно повезане са концептом Велике Србије.

Сажетак ▼

Постоји релативно обновљена расправа о светској влади и светској држави последњих година, као и обновљено традиционално одбијање такве идеје, данас познато као глобоскептицизам. Како је ова расправа више пута оживљавана, и будући да је скептицизам према глобалној политичкој организацији врло стара појава, овај рад се бави њиховим почецима код класичних либералних мислилаца, као и њихових претходника. Рад пружа преглед ставова класичних либералних мислилаца према глобалној политичкој организацији, и закључује да су они идентификовали неспособност и непожељност идеје да се државе могу добровољно одрећи свог суверенитета и пренети га на вишу, глобалну власт.

Сажетак ▼

Након Хладног рата цивилна одбрана је трансформисана у цивилну заштиту, тако што је овај део државне структуре премештен из оружаних снага у цивилни сектор. Постоје два разлога за то: први, директна претња од нуклеарног рата је престала, и други, главне природне катастрофе су узроковане климатским променама. Данашња цивилна заштита је организована да заштити живот и власништво у случајевима катастрофа које узрокује природа или човек. Услед проблема који су изникли са појавом природних катастрофа, Европска унија је започела процес чији је циљ виша ефикасност цивилне заштите у земљама чланицама, али такође и са формирањем заједничког система цивилне заштите на својој територији. Кључни разлог за формирање заједничког система цивилне заштите је чињеница да катастрофа у једној земљи има последице у неколико суседних земаља. Због тога оквир модернизације Цивилне заштите Европске уније укључује и земље нечланице.

Сажетак ▼

Значај страних директних инвестиција (СДИ), нарочито за мање развијене земље, није потребно посебно објашњавати имајући у виду бројне теоријске и емпиријске радове који указују на њихов значај и ефекте које прилив ових инвестиција у земљу може донети. Кретање ових инвестиција на глобалном нивоу прате значајне промене, нарочито последњих година, када је дошло не само до значајних промена у њиховом обиму, већ и у њиховој географској усмерености, као и у условима у којима се одвијају – условима нестабилности и кризних поремећаја, растућих регионалних и интеррегионалних интеграција и измењених политика СДИ. Трендови у њиховом кретању се одражавају и на индивидуалне земље, указујући на потребу за њиховим континуираним праћењем и детаљном анализом. Зато ће у раду бити идентификовани кључни трендови који карактеришу савремене глобалне токове страних директних инвестиција.

Сажетак ▼

Глобална економска криза снажно делује на успоравање привредног раста у свету услед деловања смањене тражње у развијеним привредама. Пад тражње на европском тржишту негативно се одражазио на спољнотрговинску размену и привредни раст Србије. Смањење извозне тражње, смањење индустријске производње, несолвентност предузећа, смањење зарада и раст незапослености су основна обележја кризе која је захватила Србију. Србији су потребне структурне реформе на свим нивоима, како би се повећала конкурентност привреде која је сада на ниском нивоу. У последњој деценији Србија свој економски развој заснива на интеграцији у европско и глобално тржиште односно на страним директним инвестицијама. Додатни утицај кризе у Србију је била знатна оскудица страног капитала. Пад инвестиција и пад поверења у банкарски систем, испољава се кроз повлачење девизних средстава из финансијског система и смањења девизне ликвидности. Опоравак српске привреде очекује се увођењем нових, реформских, економских мера. Осим смањења фискалног дефицита и штедње, очекује се креирање повољнијег пословног амбијента за нове инвестиције односно пословање. Политичка и економска стабилност представља основу за привлачење страних директних инвестиција.

Сажетак ▼

Србија дужи низ година истрајава у намери да постане пуноправна чланица Светске трговинске организације. Земље које још нису постале чланице представљају незнатну мањину у укупној светској трговини, а Србија је једна од њих. Чланство у Светској трговинској организацији је и де фацто услов за приступање Европској унији. У раду се објашњава докле је Србија стигла на свом путу ка овој међународној организацији чији споразуми регулишу глобална правила међународне трговине. Посебна пажња посвећена је одговору на питање зашто је важно да Србија приступи овој организацији и шта се може закључити из искустава земаља региона. Аутори ће у раду покушати да образложе значај Светске трговинске организације за спољну трговину Србије, односно на који начин ће чланство Србије у овој организацији утицати на њене постојеће спољнотрговинске односе.