Сажетак ▼

У раду је представљена анализа чланака објављених у Међународним проблемима — научном часопису Института за међународну политику и привреду. Аутор је користио анализу садржаја и историографску методу у изучавању 12 истраживачких чланака. Обрађени чланци су хронолошки поређани на период пре и период после 1956. године. То је била година у којој социјалистичка Југославија почиње са примењивањем спољне политике на основама несврстаности, а после краћег времена постаје и један од чланова оснивача Покрета (несврстаних). Истовремено, та година мање или више кореспондира са крајем Балканског пакта. Аутор је посебну пажњу посветио анализи идеолошких ставова и стила коришћеног у текстовима поредећи их са политиком званичног Београда ка Москви и Вашингтону. Јанковић закључује да је након 1950. револуционарни жар нестао и да марксистички оквир за изучавање стварности међународних односа на Блиском истоку осетно сплашњава.

Сажетак ▼

Рад анализира кинеско-афричке економске односе од седамдесетих година 20. века до данас са освртом на могуће будуће трендове у њиховом развоју. Аутори полазе од става да је кинеско-афричка сарадња била утемељена пре свега на политичком нивоу, а потом се на то надовезала економска сарадња. Циљ рада је да покаже како су се развијали кинеско-афрички односи, преломне моменте у сарадњи, уз истовремену анализу могућности и потенцијалних садашњих и будућих проблема. Узимајући у обзир обимну документацију економске и политичке природе, аутори анализирају фазни развој ових односа сагледавајући при томе степен повезаности економије и политике, те обим трговинске размене и инвестиција у оба смера. Посебан акценат је дат кинеским инвестицијама у Африци са анализом вредности и типом инвестиција, те делатношћу у коју су инвестиције уложене. Аутори закључују да су Кина и Африка узајамне политичке и економске односе подигли на највиши ниво и да се кроз нове иницијативе, попут Форума кинеско-афричке сарадње, њихова сарадња још више унапређује. Аутори наглашавају и озбиљне изазове у будућој сарадњи у виду великог дуговања афричких земаља, дисбалансу у трговинском салду, те експанзивном коришћењу природних ресурса на афричком континенту.

Сажетак ▼

Рад анализира светско тржиште природног гаса у контексту индентификације утицајних међународних фактора или појава који ће определити кретања у наредном, сагледивом периоду. Природни гас је енергент који поред обновлјивих извора енергије показује висок и непрекидан тренд раста. Готово све землје могу на неки начин да производе електричну енергију (уклјучујући ту и обновлјиве изворе енергије) или да је добију из непосредног окружења, док су гас и нафта енергенти које све земље користе али не располажу њима. Трендови везани за ова два енергента и фактори који утичу на креирање њиховог тржишта су бројни и комплексни. Аутори представљају поједине важне аспекте и приступе питањима енергетске безбедности у вези са глобалним изазовима у области енергије, као и ризицима и претњама којима је свет изложен данас и убудуц́е. Аутори закључују да природни гас као енергент будућности бележи све већу потрошњу, што захтева озбиљну анализу трендова у овој области.

Сажетак ▼

Рад разматра процес ревитализације Генералне скупштине у случају формирања новог органа у систему Уједињених нација – Парламентарне скупштине. Заснована на мањку демократског капацитета Уједињених нација, Парламентарна скупштина би, према мишљењу утицајних појединаца и невладиних организација, директним укључивањем грађана могла допринети побољшању целокупног система Уједињених нација. Ауторка анализира могућности оснивања Парламентарне скупштине, њене потенцијалне надлежности и испитује начине на које би ово тело могло допринети ревитализацији Генералне скупштине. Рад указује на то да формирање Парламентарне скупштине може допринети актуелизацији агенде, побољшању квалитета резолуција и смањењу броја понављајућих резолуција Генералне скупштине, те остварењу индиректног утицаја на повећање транспарентности рада Савета безбедности. Ауторка види недостатке у погледу финансирања и састава Парламентарне скупштине као могућу претњу за успостављање овог тела, али и сметњу по процес ревитализације Генералне скупштине. Ауторка закључује да би оснивање Парламентарне скупштине могло да у одређеној мери допринесе унапређењу рада Генералне скупштине, али да не би пружило потпуни одговор на процес ревитализације овог органа.