Архива часописа Међународни проблеми


Међународни проблеми Vol. 72 No. 2/2020

INICIJATIVA POJASA I PUTA U EVROPI

МЕХАНИЗАМ САРАДЊЕ ЦИЕ-КИНА И ИНИЦИЈАТИВА ПОЈАСА И ПУТА: ОД ИДЕЈЕ ДО ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ – ШЕСТ ГОДИНА КАСНИЈЕ
Duško Dimitrijević ORCID iD icon, Nikola Jokanović
Међународни проблеми, 2020 72(2):311-336
Сажетак ▼
У раду се анализира процес институционализације међувладине сарадње и координације државних политика кроз механизам сарадње земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) и Кине познатији у јавности као “16+1” (односно, као “17+1” почев од 2019. године). Кроз еклектичку слику развоја савремених међународних односа, аутори на методолошки приступачан начин указују да овај механизам сарадње представља значајан подстицај за развој међународних односа. С обзиром да је Кина преузела доминантну улогу у редефинисању „Глобалног система управљања“ чији су циљеви уравнотежен и одржив међународни развој, за њихово остварење Кина је утврдила одређене идеолошке оквире који су присутни у њеној спољној политици кроз Иницијативу појаса и пута. Кроз ову Иницијативу, Кина настоји постићи шире циљеве стратегије развоја Новог пута свиле која не само да одређује правце унутрашњег развоја Кине, вец́ даје смернице за њену стратешку сарадњу са суседним земљама као и са земљама на другим континентима. Следствено, и сам механизам “16+1” (данас “17+1”), на тај начин добија важну улогу у ојачавању кинеске спољнополитичке позиције и то, не само у односу на ЦИЕ, већ и у односу на остале европске земље, укључујући и ЕУ у целини.
ИНТЕГРАЦИЈА У ЕВРОПСКУ УНИЈУ И ИНИЦИЈАТИВА ПОЈАС И ПУТ: ИНТЕРЕСАНТАН СЛУЧАЈ СРБИЈЕ
Међународни проблеми, 2020 72(2):337-355
Сажетак ▼
Тема овог чланка је српска спољна политика између њених главних стратешких циљева - чланства у Европској унији и сарадње са Кином у оквиру Иницијативе Појас и пут. Србија своју спољну политику заснива на четири стуба – процесу придруживања ЕУ и три стратешка партнерства са великим светским силама – Кином, Сједињеним Државама и Русијом. Међутим, с обзиром да процес приступања ЕУ захтева да Србија стриктно поштује своје обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању, Уговора о успостављању транспортне заједнице и других уговора потписаних са ЕУ, они су понекад у сукобу са пројектним активностима из процеса партнерства Појаса и пута. Најчешће је то случај у односу на конкуренцију и заштиту животне средине. Аутор даје анализу главних тачака могућег сукоба и указује на двоструки стандард у приступу Европске уније Иницијативи Појас и пут. Затим износи аргументе који указују на то да Појас и пут могу послужити као мост између земаља кандидата и унутрашњег тржишта ЕУ. Аутор закључује да, иако постоје одређена структурна оправдања за скептицизам ЕУ према Појасу и путу, најбољи начин да се он превазиђе је инсистирање на политичком дијалогу на многим постојећим нивоима између ЕУ и Кине, с циљем размене информација између њих о правилима, политикама и стандардима ЕУ којима се осигурава да кинеске инвестиције и друге финансијске активности у Србији буду у складу са обавезама придруживања.
КИНЕСКА ГЕОПОЛИТИКА И ГЕОЕКОНОМИЈА 21. ВЕКА: ДОКАЗ СА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Међународни проблеми, 2020 72(2):356-376
Сажетак ▼
Основна теза овог чланка је да Народна Република Кина, у складу са снажном геополитичком стратегијом, користи геоекономска средства у контексту преобликовања утицаја глобалних сила у различитим деловима света. Једна од тих просторних димензија кинеске доминације односи се на Западни Балкан, првенствено кроз економско присуство Кине у овом региону. У чланку се најпре разматра питање концепата геополитике и геоекономије, а потом и присуство Кине у региону Западног Балкана и процват инфраструктурних пројеката у домену транспорта и енергетике. За истраживање су коришћене постојеће базе података о економској укључености Кине у различитим секторима економије широм света, углавном Цхина Глобал Трацкер Инвестмент (ЦГИТ) и АидДата Глобал, службене кинеске базе финансијских података за земље Западног Балкана у периоду 2013-2018. Посебна пажња је посвећена користима које Кина има у погледу реализације тих пројеката, иако тржиште земаља Западног Балкана по себи није привлачно. Најзад, изнете су и неке закључне примедбе у погледу потенцијала кинеске стратегије за преиспитивање политичке и безбедносне динамике на Западном Балкану.

Чланци

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ОРУЖАНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НАТО: СЛУЧАЈ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И КОРЕКТИВНА СЕЦЕСИЈА
Miloš HRNJAZ
Међународни проблеми, 2020 72(2):379-403
Сажетак ▼
НАТО војна интервенција у Југославији догодила се пре двадесет година, што је изазвало неколико важних последица не само по питању Косова и Метохије, вец́ и на глобалном нивоу. Овај се рад концентрише на питање важности случаја КиМ за концепт корективне сецесије. Главни аргумент рада је да је случај КиМ од највец́ег значаја за горе наведени концепт, јер је мотивисао бројне државе да званично прихвате постојање корективне сецесије у међународном праву. Пре неколико деценија ово би било тешко замислити. Иако случај Косова није мотивисао државе да промене формалне изворе међународног права у том погледу, то би могло да промени начин понашања међународних актера када они доносе одлуке о сецесији. Према томе, један од закључака рада је да, након Косова, дух корективне сецесије не може бити врац́ен у боцу.
ИНИЦИЈАТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА САРАДЊУ СА СУСЕДИМА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И ЈУЖНОМ КАВКАЗУ: ЦИЉЕВИ, ОГРАНИЧЕЊА И ИЗАЗОВИ ПОЛИТИКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗ ЧЛАНСТВА
Међународни проблеми, 2020 72(2):404-426
Сажетак ▼
Након проширења Уније, нови суседи у Источној Европи и Јужном Кавказу постали су од великог значаја за стабилност Европе, због чега је ЕУ формулисала Европску суседску политику и Источно партнерство. Имајући у виду да Русија посматра ово подручје као сферу сопственог утицаја, постала је важна и њена политика, као и реакције на иницијативе Уније у овом региону. Овај геополитички контекст Источног партнерства постао је очигледан избијањем украјинске кризе. Поред тога што је указала на ограничења често технократског приступа ЕУ, ова криза је јасно показала да постоји сукоб циљева Европске уније и Руске Федерације у заједничком суседству и поставила питање безбедносних и геополитичких импликација ове иницијативе. Такође, политике и интереси Европске уније и Руске Федерације утичу не само на Украјину већ, у већој или мањој мери, на развој прилика у свим осталим земљама које су укључене у Источно партнерство ЕУ – Грузију, Молдавију, Белорусију, Јерменију и Азербејџан.

Приказ књига

АСИМЕТРИЧНО РИВАЛСТВО
Vladimir TRAPARA
Међународни проблеми, 2020 72(2):427-435
БЛИСКИ ИСТОК ИЗМЕЂУ МЕТАФИЗИЧКОГ КРУГА ИСТОРИЈЕ И ВРТЛОГА САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИКЕ
Vuk LAZIĆ
Међународни проблеми, 2020 72(2):427-435