Сажетак ▼

Ауторке у раду анализирају енергетску сарадњу између Кине и земаља које окупља оквир „17+1”. Како би се боље разумео шири политички контекст ове сарадње, посебна пажња је посвећена кинеским енергетским интересима и енергетској политици Европске уније. С обзиром на то да постојеће базе података о кинеским енергетским пројектима у „17+1” нису поуздане нити потпуне, ауторке су креирале нову, наменску базу података. Ауторке настоје да одговоре на нека кључна питања о главним пројектима унутар сарадње између Кине и „17+1”, попут: у које земље и које енергетске подсекторе је Кина највише инвестирала; које су главне препреке у постојећој енергетској сарадњи; да ли је овакав вид енергетске кооперације имао позитиван утицај на развој чланица „17+1”, као и да ли је Кина, на примеру „17+1”, успешна у остваривању своје геоекономске стратегије и целокупне енергетске политике. Ауторке закључују да је Кина у оквиру „17+1” посебно заинтересована за изградњу термоелектрана, али и да су до сада реализовани резултати испод очекивања, с обзиром да је на такав учинак утицала комбинација фактора попут противљења Европске уније, трошкова пројеката и унутарполитичких питања у земљама „17+1”. Подсектор нуклеарне енергије јесте онај у коме су кинеске компаније доживеле неке од својих највећих пораза, док подсектор хидроенергетике још увек има потенцијала за будући развој. Поред тога, приметан је и тренд појачаног улагања Кине у зелену енергију у земљама „17+1”. На основу добијених резултата, може се закључити да Кина полако, али сигурно постиже циљеве прокламоване енергетске политике као дела своје шире геоекономске стратегије. Укупно посматрано, ефекти сарадње у енергетском сектору јесу обећавајући, али још увек има простора за њено даље унапређење.

Сажетак ▼

Предмет рада је однос између концепта ентропије у међународним односима и утицаја пандемије вируса корона на њих. Пандемија вируса корона је на више начина догађај без преседана у савременој историји, али доба короне само потврђује већ присутан тренд хаоса и непредвидљивости у постхладноратовским међународним односима, који је Рандал Швелер (Рандалл Л. Сцхwеллер) објаснио концептом ентропије – тенденције пораста неуређености сваког затвореног система. Циљ рада је разматрање овог концепта, а затим његово преиспитивање путем оцене како се утицај пандемије короне на међународне односе уклапа у њега. Полазећи од тога да је Швелер установио да су у прошлости хегемонски ратови били основни механизам сузбијања ентропије у међународном систему, а да би одређени утицај у том правцу у будућности могла да има и нека природна катастрофа, ауторово основно истраживачко питање гласи: да ли пандемија короне може да утиче на смањење ентропије у пост-корона добу, или ће се ентропијски тренд само продубити? Утврдивши да је ово друго тачно, објашњење за резилијентност ентропије аутор налази у одсуству равнотеже снага у савременом међународном систему – што је супротно Швелеровом очекивању да само хегемонија може да сузбије ентропију. Закључак је да ће велике силе у доба пост-короне морати свесно да раде на обнови и одржавању равнотеже снага, ако желе да учине систем отпорнијим на неку следећу глобалну катастрофу.

Сажетак ▼

Рад истражује приступ Европске уније питањима људских права у Кини кроз процесе билатералног и мултилатералног дијалога о људским правима између Уније и њених држава чланица и Кине, и то на студији случаја Ујгурске аутономне регије Синђанг. Аутор сагледава и одговор Кине на нормативне и политичке активности ЕУ, њених институција и појединачних држава чланица у оквиру политике људских права, генерално узев, али и у односу на случај Синђанга. Анализа обухвата дискурс и деловање Кине, како у оквиру формализованог дијалога о људским правима са Унијом, тако и на нивоу система Уједињених нација, али и у оквиру билатералних односа са државама чланицама Уније. Аутор испитује да ли се и како карактеристике општег приступа ЕУ заштити људских права на глобалном плану рефлектују у случају Синђанга, посебно када је реч о диференцијацији држава чланица у погледу њиховог приступа људским правима у Кини, а која је условљена раскораком између њихових политичких вредности, нормативних интереса и идеационих фактора, са једне стране, и материјалних фактора и економских интереса са друге. Анализа обухвата битне одлике различитог погледа Европске уније и Кине на саму улогу њиховог дијалога о људским правима, као и њихова различита схватања концепта људских права. Закључак је да се карактеристике општег приступа Уније људским правима у Кини, као и различите перцепције питања људских права Кине и ЕУ, на исти начин манифестују и у случају Синђанга.

Сажетак ▼

Предмет овог рада је анализа развоја односа између САД, Уједињеног Краљевства и Русије у време мандата председника Трампа и након Брегзита. Аутор полази од хипотезе да покушај председника Трампа да напусти ранији идеолошки приступ својих претходника и односе између две земље базира на њиховим интересима, није успео због снажне антируске коалиције републиканаца и демократа, водећих медија и естаблишмента у САД. Услед различитог гледања на нека важна питања међународних и безбедносних односа промену нису доживеле ни везе између Уједињеног Краљевства и Русије након Брегзита. За очекивати је да ће новоизабрани председник Џозеф Бајден поред настављања политике санкција коју је примењивао његов претходник Трамп још више заоштрити курс према званичној Москви и радити на јачању НАТО и подршци цивилном сектору у Русији. Имајући у виду заоштрене односе две државе може се претпоставити да ће се Велика Британија прикључити радикалнијој политици председника Бајдена према Русији и Путину.

Сажетак ▼

Рад анализира сукоб између Азербејџана и Јерменије око Нагорно-Карабаха из угла јуриспруденције Европског суда за људска права у погледу кршења људских права зараћених страна непосредно везаног за спорну територију. Европски систем заштите људских права представља једно од највећих европских остварења у домену права нарочито уколико имамо на уму да његове пресуде обавезују потписнице Европске конвенције о људским правима и слободама, дајући му на неки начин надсудску снагу. Суд се кроз анализу два случаја, Саргсјан против Азербејџана и Чирагов и остали против Јерменије, у свом раду бавио неким врло интересантним питањима која могу подстаћи различите интерпретације Европске конвенције о људским правима и слободама, али и на непосредан начин утицати на решавање сукоба око територије Нагорно-Карабах. С тим у вези, посебно је интересантна и значајна анализа (не)постојања права народа НагорноКарабаха на самоопредељење. Аутор закључује да је Суд у својим пресудама заузео одређена становишта која могу бити од великог значаја приликом даљег решавања статуса Нагорно-Карабаха пред међународном заједницом и међународним органима.