Сажетак ▼

Циљ овог чланка је анализа свих елемената одрживог развоја, посебно у контексту нове методологије политике проширења за земље Балкана. У основи, анализа се заснива на концепту из Агенде 2030. Други концепт се састоји од две методологије за приступање ЕУ, где су критеријуми груписани кроз поглавља (стара методологија) и кластере (нова методологија). истраживачко питање у овом раду је да ли је нова методологија приступања ЕУ гаранција за постизање бољих вредности индикатора одрживог развоја или не. Више-критеријумска анализа одлучивања (MCDA), тачније Процес аналитичке хијерархије (AHP метода), користи се за одређивање приоритета критеријума одрживог развоја на основу индикатора одрживог развоја кроз два различита концепта. Резултати анализе су показали да је постизање СДГ-а према Агенди 2030 утврђено методолошки по земљама, уз уважавање специфичности земаља и њихових политика. Такође, резултати су показали да је прихватање нове методологије, односно организовање поглавља у кластере и сходно томе прегруписавање индикатора, показало боље резултате. Закључци из овог чланка могу се применити у доношењу одлука о избору најбољег приступа одрживом развоју за поједине земље.

Сажетак ▼

Овај чланак истражује приступ Србије европским интеграцијама и односима са Русијом и њихове импликације њену спољну и унутрашњу политику. Политика Србије је окарактерисана као спољна политика „мале државе” која је осмишљена да одржава добре односе са ЕУ и Русијом, верујуц́и да ц́е јој то помоц́и да превазиђе унутрашње и међународне изазове. У светлу напетих односа Русије са Западом, у чланку се испитује како се ова политика развијала у последње две деценије и да ли је одржива у промењеним међународним околностима. Фокусира се на чињеницу да је приступ Србије ЕУ и Русији показао континуитет упркос растуц́ој поларизацији на међународном нивоу изазваној кризом у Украјини 2014. Међутим, услед брзог и драматичног погоршања односа ЕУ и Русије изазваног руским нападом на Украјину, њену садашњу политику постало је веома тешко одржати. Прагматична политика Србије, обликована унутрашњим и спољнополитичким интересима и вођена низом економских, правних и безбедносних аргумената, стављена је на искушење. Ови аргументи су се појавили као нови кључни трендови у Србији и могу се пратити кроз одговор државе на рат у Украјини и одговоре ЕУ и Русије на политику државе. Србија се нашла под притиском обе стране, што изазива напетост и неизвесност и доводи државу у тешку позицију. Овај чланак показује да упркос притисцима и очекивањима обе стране, није дошло до драстичне промене у политици Србије према ЕУ или Русији. Међутим, чињеница је да је мање простора за испуњавање њених спољнополитичких приоритета, који сада изгледају међусобно неспојиво. Стога, у ширем смислу, овај чланак доводи у питање одрживост актуелне спољне политике Србије као оквира за очување стратешких и националних интереса државе.

Сажетак ▼

Разноврсна политичка и институционална сарадња Србије и Кине недавно је подстакла динамичан развој економских односа две земље. Они су брзо напредовали, посебно захваљујући учешћу Србије у форматима Кина – Централне и источне европске земље и иницијативи Појас и пут. Сви поменути догађаји су изазвали промене економских односа Кине и Србије у три правца: промене трговинских образаца, обима кредита и прилива кинеских инвестиција. Овај чланак се фокусира на кинеске инвестиције (стране директне инвестиције, аквизиције и заједничка улагања) у оквиру Појаса и пута у Србији, користећи при томе квалитативну и дескриптивну статитистичку анализу. Аутори су анализирали тип предузећа, вредност инвестиција и индустрије у које су кинеске компаније пласирале капитал. Резултати истраживања указују на повећање билатералне трговине, посебно извоза, након кинеских инвестиција. Вредност кинеских инвестиција је временом расла, са релативно високом концентрацијом у аутомобилској индустрији и релативно малом броју у другим индустријама, док су инвестиције прво реализовала државна предузећа, а данас их углавном реализују приватна предузећа. Аутори су закључили да се улога Кине у економском развоју Србије повећава, али да се она не треба посматрати ни као спасилац нити као претња, већ ју је потребно посматрати као важног српског економског партнера, чији се утицај у Србији повећава. Но, на самој Србији ће остати да одлучи каква ће бити будућност економске улоге Кине на њеној територији.

Сажетак ▼

Успон копнене силе која тежи да своју моћ прошири и на поморски аспект оружаних снага види се као један од важних покретача сукоба између великих сила, као и значајан елемент немачке политике због чега је Велика Британија одлучила да уђе у Први светски рат. Политички односи кључних актера у региону источне Азије у протекле две деценије поједини аутори виде као сличне околости које су утицале на избијање сукоба у Европи на почетку 20. века. историјска аналогија о којој је реч пружа обиље корисних информација, али пропушта да објасни процесе равнотеже снага који су били присутни и утицали на политику кључних актера. У раду ћемо се фокусирати на сагледавање процеса равнотеже снага и равнотеже претње и на који начин су утицали на политику држава уочи Првог светског рата и у ком облику су присутни данас у источној Азији. С обзиром да је реч о концепту равнотеже снага рад је начињен у оквирима реалистичке школе међународних односа. Упоређивањем различитих процеса уравнотежавања покушали смо да укажемо на поједине концептуалне недостатке ове историјске аналогије, као и због чега историјске околности и односи великих сила уочи Великог рата не одговарају стратешком окружењу источне Азије.