Сажетак ▼

У раду се истражују уопштено обим и ограничења нуклеарне енергије, као и могућност примене нуклеарне електране у контексту неопходне енергетскет ранзиције у Републици Србији. Енергетска сарадња Србије и Русије већ постоји у сектору фосилних горива и снага Русије је без премца на глобалном нивоу. Као највећи снабдевач европских земаља гасом и нафтом, Русија снагу својих ресурса користи у спољнополитичке сврхе, тако да чак ни актуелни рат у Украјини није зауставио снабдевање гасом Европске уније. Аутор анализира моћ РОСАТОМ-а као највећег светског извозника нуклеарне технологије и могућности да Србија искористи стратешко партнерство са Русијом у постизању договора око изградње нуклеарне електране. Рад је заснован на реалистичкој теоријској поставци међународних односа. Основна хипотеза је да Србија на путу енергетске транзиције мора постепено да смањи зависност од термоелектрана на угаљ, које су, сем што су неефикасне, истовремено и велики загађивачи животне средине. Најбоље решење би било изградња нуклеарне електране по руској технологији. Србија је већ предузела кораке на унапређењу сарадње са Русијом у нуклеарној области кроз неколико споразума које је потписала у периоду од 2018. до 2022. Ти споразуми представљају солидну полазну основу за укидање закона о забрани изградње нуклеарних електрана и склапање аранжмана за изградњу таквог постројења на територији Републике Србије.

Сажетак ▼

Предмет овог рада је истраживање односа између нових и ометајућих технологија (ЕДТ) и подрегионалног режима контроле наоружања на Западном Балкану (ЗБ), успостављеног Споразумом о подрегионалној контроли наоружања који је потписан 14. јуна 1996. у Фиренци (Споразум). Да ли ЕДТ које земље Западног Балкана поседују или планирају да стекну утичу на постојећу једначину контроле наоружања на овом простору и, ако да, да ли нам је потребан нови режим контроле наоружања? Аутори истражују ово питање кроз анализу ЕДТ-а које су се укорениле у државама странам Споразума и вероватно ће постати значајне у будућности, и режима подрегионалне контроле наоружања, узимајући ЕДТ као једну од варијабли која доводи у питање постојећи режим контроле наоружања. Они упоређују тренутне ЕДТ капацитете које поседују државе Западног Балкана, као и потенцијал тих ЕДТ-а да наруше равнотежу снага утврђену Споразумом. Аутори закључују да, иако нам није потребан потпуно нови споразум о контроли наоружања на Западном Балкану, одговоран приступ би укључивао ажурирање постојећег режима контроле наоружања, посебно у погледу нових мера за изградњу поверења и безбедности (ЦСБМ) и повећану транспарентност по питању набавки и природе потенцијалне употребе ЕДТ-а.

Сажетак ▼

У раду се истражује експлоататорска природа односа Европске уније према Африци. Експлоататорске тенденције су присутне од почетка, још у самом Римском уговору, и козистентне су и кроз ере Јаундеа, Ломеа и Котонуа. Временом, експлоататорска природа овог односа постаје све замегљенија кроз промене вокабулара и суптилније механизме економске експлоатације. Сваки нови оквир сарадње настојао је да нагласи важност једнаког у партнерства на линији ЕУ-Африка, али је неједнакост између две стране стално расла. То је случај и са најновијим стратешким оквиром званим “глобална капија”. Тај инвестициони план је ад хоц иницијатива осмишљена да се супротстави кинеским интересима у регион. ЕУ настоји да буде цреатор норми на афричком континенту. У раду се преиспитује способност ЕУ да испуни ту улогу.

Сажетак ▼

У последњих четрдесет година дошло је до наглог пораста броја транснационалних актера у међународном систему. То је покренуло још увек недовршену полемику у области међународних односа о томе како транснационални актери утичу на државну активност. У новијој литератури о „транснационалним наукама“ у оквиру међународних односа могу се уочити две струје: прву чине заговорници приступа који државу виде као доминантну силу у светској политици, док другу чине они који успон транснационалних актера посматрају као емпиријски доказ да држава као актер у међународном систему полако губи примат. Новија литература из средине 90-тих година прошлог века покушала је да транснационалне науке удаљи од те старе полемике. Оно што обе стране превиђају јесте чињеница да заправо деле исто истраживачко питање. Наиме, и једне и друге занима начин на који транснационални актери могу утицати на државно понашање, само што им се приступи разликују. Као резултат добијамо неадекватно објашњење значаја транснационалних актера и низ проблема у мерењу због преопширности основних појмова. Овај чланак предлаже нови теоријски оквир за тестирање способности транснационалних актера да утичу на државно понашање.

Сажетак ▼

иако Република Србија (Србија) нема усвојену спољнополитичку стратегију, постоји низ елемената који се доследно примењују. Једна од њих је инсистирање на приоритетизацији сарадње са Русијом. Српско-руски односи су постали јачи и дубљи у последњих 20 година и мало је вероватно да ц́е на њих утицати промене у глобалном окружењу које се дешавају после фебруара 2022. године. овај рад се бави континуираним српско-руским односима и њиховом динамиком, уз анализу развоја спољне политике Србије и објашњење како су односи са Русијом постали приоритет. Анализа билатералних односа двеју држава врши се ослањањем на структурални реализам као теоријски оквир, пре свега на разматрање принципа самопомоц́и као једног од кључних фактора при одређивању спољне политике. Методолошки оквир се заснива на анализи дискурса, анализи садржаја, али и коришц́ењу компаративне методе, методе индукције и дедукције.

Сажетак ▼

Дефинисање Северне Америке као подрегиона Новога света од периода Хладнога рата до пост-хладноратовског периода вечити је проблем. Рад се усредсређује на анализу статуса три државе Северне Америке од 1980. до 2022. године. Коришћењем упоредног метода, метода анализе садржаја с правног становишта и историографског и статистичког метода, рад нуди одговор на истраживачко питање: Да ли Канада, Мексико и Сједињене Америчке Државе (САД) подржавају идеју о Северној Америци као заједничком простору? Подељен на два периода -пре и након 2001, рад указује на значај двостраног споразума о слободној трговини Канада-САД замењеног тространим Споразумом о слободној трговини међу државама Северне Америке који је укључивао Канаду, Мексико и САД. Надаље, Споразум о слободној трговини међу државама Северне Америке замењен је Споразумом Канада-САД-Мексико као коначном верзијом. Споразум Канада-САД-Мексико створен је у годинама све већег стремљења ка слабљењу демократије у Мексику и САД. Закључак рада темељи се на резултатима који се односе на овај подрегион Новога света.