Оригинални научни рад
Примљено: 15 Jul 2010
Прихваћено: 15 Aug 2010
НОВИНЕ У СПОЉНОЈ И БЕЗБЕДНОСНОЈ ПОЛИТИЦИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ПОСЛЕ УГОВОРА ИЗ ЛИСАБОНА
NOVIČIĆ Žaklina (Žaklina Novičić, istraživač-saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), zaklina@diplomacy.bg.ac.rs
Овај текст се бави институционалним новинама које су уведене Лисабонским уговором у област спољне и безбедносне политике ЕУ. „Стубовска” структура ЕУ је укинута, али и даље де фацто важе једногласност и друге главне одлике међувладине процедуре одлучивања. То је главно структурално ограничење јединственог и јасног европског наступа на међународњ сцени. Новина је нека врста президенцијализације (персонализације) области у новим пословима Председника Европског савета и Високог представника Уније за спољну и безбедносну политику. Уведене су нове процедуре и структуре и у област Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Посебне наде еурократе улажу у текући процес формирања нове Европске службе спољне акције, као де фацто нове дипломатске службе ЕУ. Ипак, главни парадокс лисабонског аранжмана остаје то што он треба да легитимише даљу европску интеграцију преко спољнополитичког успеха, а истовремено је сама Европа подељена око низа питања унутрашње као и спољне политике, и то у време вишеструке глобалне финансијске и економске кризе.
Кључне речи: Европска унија, Заједничка спољна и безбедносна политика, президенцијализација (персонализација) спољне политике, Заједничка безбедносна и одбрамбена политика, Европска служба спољних послова, „заједничка дипломатска култура”.