ПРОШЛОСТ И БУДУЋНОСТ МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМА НА ЈУГОИСТОКУ ЕВРОПЕ

STANKOVIĆ-PEJNOVIĆ Vesna (Dr Vesna Stanković-Pejnović, doktor filozofije), vesna.stankovic.pejnovic@gmail.com

Мултикултурализам је наставак политике једнаког поштивања и политике признања. Простор југоистока Европе познаје моделе мултикултурализма кроз стољећа проведених у оквиру Хабсбуршке монархије и Отоманског царства. Распадом Југославије, новонастале теже стварању једнонационалних држава, са потпуним брисањем сјећања на мултикултуралност бивше државе. Те су се земље додатно суочиле са проблемом имплементације мултикултурализма када је 1993. године Европска унија, кроз Копенхагеншке критерије, објавила да је поштивање мањинских права један од политичких увјета „приступних критерија“ које земље морају поштивати у циљу прикључења Унији, темељећи своје ставове на политици признања и потицања етно-културне разноликости који шире људске слободе, људска права и развој демокрације. Западне демокрације мултикултурални облик давања права мањинама познају као федерални или квазифедерални облик територијалне аутономије, али земље југоистока Европе не прихваћају тај модел, већ им је прихватљивији модел културне аутономије не укључује територијалну аутономију, али садржи значајан ступањ институционалне издвојености, локалне самоуправе и права на употребу материњег језика.

Кључне речи: мултикултурализам, југоисток Европе, Европска унија, мањинска права