УСТАВНО УСТРОЈСТВО РЕГИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ У ШПАНИЈИ

PEROVIĆ Bojana M. (Bojana M. Perović, diplomirani politikolog za međunarodne poslove i student specijalističkih akademskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Radi u Ministarstvu omladine i sporta Republike Srbije), bojana.perovic@bos.rs

Ауторица истражује специфичности регионалне државе као трећег модела територијалне организације власти превасходно у Шпанији. За разлику од унитарне и федералне, регионална држава није широко распрострањен и прихваћен концепт вертикалне организације иако модерна Шпанија и Италија представљају примере добре праксе. Имајући у виду бројност регионалних идентитета и јаке културне особености у Каталонији, Баскији, Галицији и другим областима, ауторица поставља питање да ли би било који други модел територијалне организације могао бити одржив у таквом друштвено-културном окружењу. Након периода Франкове диктатуре која је претила да уништи културни и историјски идентитет шпанских народа, захтеви за децентрализацијом постали су још израженији резултирајући усвајањем новог Устава 1978. године. Овим чином постављен је камен темељац модерне шпанске демократије засноване на аутономним заједницама као посебним облицима децентрализоване државе и територијалне аутономије.

Кључне речи: територијална организација, регионална држава, аутономне заједнице, децентрализација, историјске заједнице, национализам