УТИЦАЈ ЗАДУЖИВАЊА СРБИЈЕ КОД МЕЂУНАРОДНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА НА СТАЊЕ ЊЕНЕ ПРИВРЕДЕ

HRUSTIĆ Hasiba (Prof. dr Hasiba Hrustić, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), polinfay@yahoo.com

Повећање спољног задуживања је био главни покретач привредног раста у Србији последњих година. Истовремено, са привредним растом српска привреда је постала оптерећена спољнотрговинским дефицитом и проблемима у отплати дуга. Као резултат растућег задуживања спољни дуг је на крају 2009. године износио 22,7 млрд евра. Србија је била оштро погођена Светском економском кризом тако да је у условима пада привредне активности, прилива дознака грађана из иностранства и страних директних инвестиција дошло до проблема у сервисирању спољног дуга. Зато је била принуђена да почетком 2009. године договори стандбy аранжман са ММФ, за јачање девизних резерви и подршку структурним реформама. Иначе, Србија конструктивно и активно сарађује са најважнијим међународним финансијским институцијама, које имају важну улогу у развоју српске привреде и у процесу испуњавања услова за чланство у ЕУ.

Кључне речи: спољни дуг, економски раст, дефицит текућег рачуна, међународне финансијске организације