ПРОБЛЕМ ИСТИНЕ У СУЂЕЊИМА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

FATIĆ Aleksandar (Dr Aleksandar Fatić, naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), fatic@diplomacy.bg.ac.rs
BULATOVIĆ Aleksandra (Mr Aleksandra Bulatović, istraživač saradnik, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd), abulatovic@sezampro.rs

Текст се бави разматрањем односа између истине и кривичног поступка уопште, са посебним нагласком на суђења за ратне злочине и њихове последице за осетљиве процесе консолидације нарушених колективних идентитета у пост-конфликтним државама. Аутори доводе у питање идеју да је кривични поступак искључиво трагање за истином, и развијају филозофску аргументацију којом показују да се конкретно кривично суђење руководи моделом који аутори називају “квази-епистемолошким играма”, а не моделом „епистемолошког мотора”. Сврха суђења је квази-епистемолошка због тога што модел „епистемолошког мотора” подразумева да се суђењем пре свега трага за истином, што готово никада није случај када је реч осуђенима за ратне злочине. У тексту се аргументише да док, с једне стране, кривично суђење радо и природно инкорпорира истину о догађајима ако ју је могуће открити,оно може бити вредно и процесно валидно без обзира на то да ли је целовита истина у њему откривена.

Кључне речи: потрага за истином, квази-епистемолошке игре, легитимност, ратни злочини, суђења, колективни идентитет