ВОЈНА ПОТРЕБА У ЖЕНЕВСКИМ КОНВЕНЦИЈАМА ИЗ 1949. ГОДИНЕ

JONČIĆ Vladan (Prof. dr Vladan Jončić, vanredni profesor, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu), vladanjoncic@gmail.com
PETROVIĆ Miloš (dr Miloš Petrović, docent, Departman za pravne nauke, Državni univerzitet Novi Pazar), milospetrovic180370@gmail.com

Основно питање међународног права оружаних сукоба јесте питање начела војне потребе у међународном праву оружаних сукоба, тј. у међународном хуманитарном праву. Војну потребу треба посматрати као дозвољено одступање од поштовања правила ратног права. Крајност оваквог схватања је довела до појаве теорије војне потребе. Четири женевске конвенције из 1949. године обилато узимају у обзир војну потребу. Правила међународног права представљају компромис између жеље за уређењем правила ратовања и потребе да се осигурају сва потребна средства која могу да доведу до победе. Све четири женевске конвенције из 1949. године предвиђају војну потребу као одступање од начела хуманости. Постављена правила о војној потреби у женевском праву дају конвенцијама улогу корективног фактора у праву оружаних сукоба. У Женевским конвенцијама постоји одређен степен терминолошке конфузије, где се појму војне потребе сасвим непотребно додељују бројни синоними. То је зато што се међународно право оружаних сукоба и појавило као нормативно уређење сразмерности измећу војне потребе и општих хуманих начела и принципа.

Кључне речи: Војна потреба, женевске конвенције, међународно хуманитарно право, међународно право оружаних сукоба, сила заштитница, рат, оружани сукоб, императивна војна потреба