АНАЛИЗА ПРЕДУЗЕТИХ АКТИВНОСТИ У ОКВИРУ СИСТЕМА УН У ВЕЗИ СА РЕШАВАЊЕМ ПИТАЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

DIMITRIJEVIĆ Duško (Dr Duško Dimitrijević, viši naučni saradnik, direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu), dimitrijevicd@diplomacy.bg.ac.rs
LAĐEVAC Ivona (Mr Ivona Lađevac, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu), ivona@diplomacy.bg.ac.rs
VUČIĆ Mihajlo (Mihajlo Vučić, M.A., istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu), mihajlovucic@gmail.com

Након што је Савет безбедности интернационализовао подручје Косова и Метохије 10. јуна 1999. године, усвојен је Уставни оквир за привремену самоуправу, којим је дефинисан статус јужне српске покрајине као недељиве територијалне целине и „ентитета под привременом међународном управом. Уставним оквиром регулисан је значајан пренос државних надлежности на привремене органе самоуправе кроз које је народ Косова и Метохије требало да „ужива суштинску аутономију у окриву СР Југославије”. Институционални помаци међутим, нису довели до жељених резултата на плану изградње заједничког демократског друштва, већ напротив, до урушавања југословенског, па потом и српског суверенитета и до дерогације дотадашњег законодавног система. Временом је такво стање допринело једностраном проглашењу независности тзв. Републике Косова 17. фебруара 2008. године. Анализа активности предузетих на плану решавања косовског питања након једностраног проглашавања независности упућује на закључак да би праведно статусно решење за српску покрајину требало тражити пре свега, унутар мировног и безбедносног система Уједињених нација.

Кључне речи: Косово и Метохија, Уједињене нације, Савет безбедности, резолуција бр. 1244, Уставни оквир, међународна управа, статус