СПОЉНОТРГОВИНСКИ АСПЕКТ ПРИСТУПАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

RAPAIĆ Stevan (Stevan Rapaić, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), stevan@diplomacy.bg.ac.rs
DABIĆ Dragana (Dragana Dabić, student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu), ddabic1988@yahoo.com

Из досадашњег искуства већине држава стиче се закључак да је неопходно спроводити пажљиво и детаљно испланирану спољнотрговинску политику засновану на високом степену либерализације уз дозирану контролу владе. Овакав вид спољнотрговинске политике спроводи, како Србија, тако и Европска унија, која од 1957. године, има установљену заједничку спољнотрговинску политику (Common Trade Policy – CTP). Имајући у виду да је Србија потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, те да тежи да постане пуноправна чланица Европске уније, јасно је да у предвиђеном периоду, њена спољнотрговинска политика мора бити усклађена са европском. Ово и није тако једноставан задатак, јер Србија паралелно са процесом приступања Европској унији, води преговоре о приступању Светској трговинској организацији, а ова два процеса су испреплетана и директно повезана. У раду се анализира процес приступања Европској унији и утицај који овај процес има на спољнотрговинску политику и будуће спољнотрговинске односе Републике Србије са досадашњим најзначајнијим партнерима.

Кључне речи: Европска унија, спољнотрговинска политика, заједничка спољнотрговинска политика, Споразум о стабилизацији и придруживању, CEFTA