ГЛОБАЛНА ФИНАНСИЈСКА КРИЗА И ЊЕН УТИЦАЈ НА СВЕТСКЕ ТРОВИНСКЕ ТОКОВЕ ПОСЕБНО У ОКВИРУ СТО

PETROVIĆ Pero (Prof. dr Pero Petrović, naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd),
VESIĆ Dobrica (Prof. dr Dobrica Vesić, viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd)

Савремена економска и финансијска криза утицала је значајно на смањење трговинских токова, први пут после Другог светског рата, тако да је многи називају трговинском кризом. И поред бројних користи и недостатака либерализације, као кључних савремених обележја, постојећа криза довела је до преиспитивања ових ставова утичући на увођење мера протекционизма и на јачање бројних регионалних веза и савеза. Питање које се намеће је како ће изгледати трговински токови будућности и да ли ће регионалне интеграције имати превагу над мултилатералним и либерализованим трговинским системом? Финансијска криза је, врло брзо, постала економска криза која је погодила све секторе. Први видљиви ефекти кризе манифестовали су се у снажном паду трговинских токова, условљеним падом тражње, што је довело до пада производње и запослености. Прве реакције многих држава биле су мере протекционизма, како би се заштитили национални интереси. Ово је поново актуелизовало дебату поборника либерализма и протекционизма, где су ефекти и настанак кризе ишли у прилог ових других. Доносиоци економских одлука суочени су са горућим економским проблемима, покушавали су да их ублаже (макар на кратак рок) окрећући се регионалним партнерима, а мање према светском тржишту.

Кључне речи: Финансијска криза, трговински токови, глобализација, регионализација, СТО