ЕНЕРГЕТСКА ЗАВИСНОСТ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ: УСПОН И ПАД

GLAMOTCHAK Dr Marina (Autorka je viši istraživač u ATOS Juris-u i nezavisna konsultantkinja za pitanja energetske bezbednosti iz Pariza), mglamotchak@gmail.com

Рад анализира геополитичке и геостратешке импликације чињенице да су САД постале енергетски независне, за разлику од хронично енергетски зависне Западне Европе, те да због тога по први пут после више деценија трансатлантски партнери немају подударне циљеве политике енергетске безбедности. Глобална економска криза од 2008. године означава прекретницу у развоју западноевропских земаља. Поред опште деиндустријализације, презадужености, сталног раста броја незапослених, кризу додатно продубљује значајан степен хроничне енергетске зависности. Западноевропске земље, пре свега земље Европске уније, увеле су бројне административне мере као институционални одговор на растућу енергетску зависност и комбинују их са мерама штедње енергије (енергетска ефикасност), диверзификације извора (сигурност снадбевања) и улагањем у обновљиве изворе енергије (енергетска транзиција). Ауторка посебно наглашава да пред претећим загревањем (или хлађењем) планете, Западна Европа као велики заговорник смањења емисије угљен-диоксида остаје пасивно зависна од политике НАТО-а у домену одбране и нове геополитичке динамике повезане са енергетском зависношћу посматраном у функцији осигурања постојаног привредног раста.

Кључне речи: енергетска зависност, енергетска безбедност, енергетска транзиција, енергетска дипломатија, климатске промене