КРИЗА У МЕДИТЕРАНСКОМ СУСЕДСТВУ: ТЕСТ ЗА МИГРАЦИОНУ ПОЛИТИКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

STOJANOVIĆ Nikola (Autor je diplomirani politikolog za međunarodne odnose iz Beograda), snikola92@gmail.com

У раду се разматра ефикасност политика Европске уније у области азила, миграција и контроле спољних граница (АМиКГ) у суочавању са кризом на Блиском истоку и у Северној Африци. Полазна претпоставка аутора је да је Европска унија у раздобљу након Арапског пролећа примењивала ексклузивну стратегију АМиКГ, чији су главни приоритети били смањење имиграционог притиска и спречавање илегалног уласка у државе чланице. Идентификована су два основна механизма за остварење ове стратегије: рестриктивни режим контроле спољних граница и аранжмани преноса управе и надзора над спољним границама са Уније на земље које су за мигранте транзитне. Аутор наглашава да развој ексклузивне миграционе стратегије није био праћен одговарајућим модификацијама у инклузивним аспектима политике АМиКГ, односно да није дошло до превентивног јачања прихватних и интегративних механизама националних система азила држава чланица. Анализа података о наглом порасту броја илегалних миграната након 2014. године указује да је ексклузивна миграциона стратегија доживела неуспех и да је нерегулисаност имиграционих токова проузроковала колапс националних система азила у ЕУ. Аутор закључује да у околностима дисфункционалне контроле спољних граница и непотпуне интегрисаности политика АМиКГ, Европска унија није способна да се носи са масовним приливом становништва.

Кључне речи: Блиски исток, Северна Африка, Арапско пролеће, Европска унија, миграциона политика, политика азила, Заједнички европски систем азила, контрола спољних граница