УПОТРЕБА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА КАО ДОКАЗА У ПРАКСИ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ

NOVAKOVIĆ Marko (Autor je naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), marko@diplomacy.bg.ac.rs

Рад анализира употребу мапа као доказа у пракси Међународног суда правде на примеру судског спора између Никарагве и Костарике у коме је пресуда донета децембра 2015. године. Аутор је анализом обухватио и целу јуриспруденцију Међународног суда правде и на период пре његовог настанка и на случајеве који је од непосредног утицаја на праксу Међународног суда правде. Кроз анализу праксе Међународног суда правде у пресудама, аутор истиче елемент који пресудно утиче на то да ли ће мапа бити прихваћена као непосредан доказ – реч је о сагласности странака у спору, односно чињеница да ли је мапа одраз воље државе. Аутор закључује да особине географске карте као картографског средства попут фокусираности, квалитета израде и доследности немају утицај на прихватање мапе као непосредног доказа, већ искључиво на то да ли ће географска карта бити прихваћена као посредан доказ.

Кључне речи: географске карте, Међународни суд правде, сагласност воља, посредан доказ, непосредан доказ, доказна вредност, границе, Никарагва, Костарика, Буркина Фасо, Мали