УДК 314.151+314.74(497)
Библид: 0025-8555, 68(2016)
Vol. 68, No 4, стр. 285-308
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP1604285T
Оригинални научни рад
Примљено: 01 Feb 2016
Прихваћено: 01 May 2016
МИГРАЦИЈСКА И ИЗБЈЕГЛИЧКА КРИЗА У ЕУРОПИ: ДРЖАВЕ БАЛКАНСКОГ МИГРАЦИЈСКОГ ПРАВЦА ИЗМЕЂУ СЕКУРИТИЗАЦИЈЕ И ХУМАНИТАРИЗМА
TATALOVIĆ Siniša (Redovni profesor na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu),
sinisa.tatalovic@fpzg.hr
MALNAR Dario (Doktor političkih nauka i nezavisni istraživač u oblasti studija bezbednosti i problematike migracija), malnar.zg@gmail.com
Еуропа се тијеком 2015. године суочила с миграцијском кризом која је била посљедица врхунца вишегодишњих миграцијских кретања из Африке и Азије, примарно, према државама чланицама ЕУ. Уз раније незабиљежену бројност миграната, специфичност миграцијских кретања 2015. било је пребацивање тежишта кретања миграната на тзв. Балкански мигрантски правац. Таква динамика и смјер кретања суочили су ЕУ и транзитне државе југоисточне и средње Еуропе с изазовом тражења одрживих рјешења у управљању кризом. У раду се анализирају фактори који су потакнули снажан раст кретања миграната према државама ЕУ, примарно Њемачкој те фактори који су усмјеравали то мигрантско кретање на Балкански правац који се протеже од Грчке према Аустрији и другим западноеуропским државама. У раду се анализирају разлози за ђеловање држава захваћених кризом, а које су се кретале у простору од хуманитарног приступа кризи па до приклањања секуритизацији. Аутори уочавају како је приступ најчешће био детерминиран унутарње и вањско-политичким интересима поједине државе, а одрживост приступа у директној корелацији са спремношчу одредишних држава за пријем миграната. Анализа показује како је одрживо рјешење само оно које полази од фактора који ђелују на миграцијска кретања. То се подједнако односи на миграцијске политике емитивних, одредишних и транзитних миграцијских држава.
Кључне речи: мигрантска криза, Балкански правац, управљање кризом, хуманитарни приступ, секуритизација, политика миграција