УДК 338.23:336.74(430+4-672EU)
Библид: 0025-8555, 68(2016)
Vol. 68, No 4, стр. 327-350
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP1604327D
Оригинални научни рад
Примљено: 01 Sep 2016
Прихваћено: 01 Oct 2016
(НЕ)ОГРАНИЧЕНИ УТИЦАЈ НЕМАЧКЕ У ЕВРОЗОНИ: ОПСТАНАК ЗАЈЕДНИЧКЕ ВАЛУТЕ ИЗ УГЛА ИСТОРИЈСКОГ ИНСТИТУЦИОНАЛИЗМА
DABIĆ Dragana (Istraživač-pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs
У раду се из теоријске перспективе историјског институционализма истражује да ли је немачка Влада у већој мери ограничена својим чланством у зони евра, него што то уобичајене анализе о њеној доминацији предочавају. Ауторка заступа став да наведено ограничење нарочито долази до изражаја када се у разматрање узме однос ове економски најјаче чланице Европске уније и све моћније Европске централне банке. Немачка је током формативне фазе Економске и монетарне уније инсистирала да се у Оснивачки акт укључе претпоставке најшире независности за Европску централну банку. Притом, (пре)видела је могућност да ће Европска централна банка у критичном тренутку економске кризе, додељену аутономију искористити да учини оно што сматра најбољим за Еврозону као целину, а за шта ће се испоставити да је супротно интересима најјаче економије блока. Ауторка анализом одабраних антикризних мера скреће пажњу на способност прилагођавања институционалног система који подупире заједничку валуту на екстерне шокове, укључујући и начине на које наднационалне технократске институције шире своје надлежности. Ауторка закључује да је, као крајњи резултат, криза подстакла вишеслојне процесе институционалног прилагођавања и усложњавања који воде постепеној и недовољно транспарентној централизацији одлучивања у Еврозони.
Кључне речи: криза Еврозоне, Економска и монетарна унија, историјски институционализам, Немачка, Европска централна банка