УДК 349.6+355.01
Библид: 0025‐8555, 69(2017)
Vol. 69, No 1, стр. 103-125
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP1701103P

Оригинални научни рад
Примљено: 09 Jan 2017
Прихваћено: 27 Mar 2017

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА: ОД ПРОГРЕСА ДО РЕГРЕСА

PAUNOVIĆ Nikola (Student doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu), dzoni925@gmail.com

Рад анализира обележја важећег међународног правног оквира у погледу заштите животне средине у оружаним сукобима. Аутор фокусира анализу на решења из Конвенције о забрани војне или било које друге непријатељске употребе техника које мењају животну средину (ЕНМОД конвенција) и из Протокола И уз Женевске конвенције као прва међународна документа у којима је изричито унета одредба о заштити животне средине у оружаним сукобима. Аутор упоређује решења из та два међународна инструмента са садржином члана 8 Статута међународног кривичног суда (Римски статут) полазећи од хипотезе да решење из Римског статута представља корак уназад у заштити животне средине у оружаним сукобима у односу на решење из Протокола И. Полазна претпоставка је тестирана применом правно догматског метода и на изабраним примерима заштите животне средине у оружаним сукобима из досадашње праксе међународних односа и судовања међународних судова и трибунала. Аутор закључује да бројни проблеми отежавају делотворну примену међународноправних инструмената заштите животне средине у оружаним сукобима и даје де леге ференда предлоге за измену постојећих решења.

Кључне речи: заштита животне средине, оружани сукоби, Протокол И уз Женевске конвенције, ЕНМОД конвенција, Римски статут