КРИТИЧКА ТЕОРИЈА МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА

DABIĆ Dragana (Istraživač‐pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

Рад разматра савремене токове критичке теорије међународних односа која анализом глобалних односа моћи скреће пажњу на различиту способност актера да утичу на сопствене политичке и економске околности. Ауторка приказује како је текла еволуција критичке теорије у проучавању међународних односа – од радикално критичких становишта њеног утемељивача Роберта Кокса, па до наглашено нормативног усмерења Јиргена Хабермаса. Доводећи у питање „неминовност” постојећег светског поретка, на којој инсистирају реалисти, као и прихватљивост доминантних образаца и пракси испољавања моћи у светској политици, представници овог теоријског усмерења нуде алтернативне визије уређења глобалних односа. Рад представља аналитичка оруђа развијена у оквиру критичке теорије уз чију помоћ се могу идентификовати улога и значај, како идеја (теорија), тако и пракси (политичке акције) у стварању и одржању структура светског поретка. Ауторка закључује да је критичка теорија упркос бројним критикама релевантна за изучавање међународних односа, јер на дијаметрално супротан начин у односу на традиционалне школе мишљења у међународним односима приступа феномену моћи. Њен допринос дисциплини међународних односа огледа се у отварању (и политизацији) питања која представници традиционалних теоријских струја узимају као датост или им из различитих разлога не придају довољну важност.

Кључне речи: критичка теорија међународних односа, Јирген Хабермас, космополитска етика, транснационална демократија, Европска унија, криза капитализма, технократско управљање