НОРМАТИВНО‐СТРАТЕШКИ ОКВИР СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: „ЕВРОПЕИЗАЦИЈА” И (НЕ)ТРАНСПАРЕНТНОСТ

TODIĆ Dragoljub (Redovni profesor u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), d.todic@diplomacy.bg.ac.rs

Циљ рада је утврђивање карактеристика спољне политике Републике Србије на основу анализе прописа и стратешких докумената од значаја за спољну политику. У првом делу рада се указује на општи контекст расправе. У другом делу рада се даје преглед најзначајнијих прописа и стратешких докумената од значаја за спољну политику. Анализа показује да су кључне карактеристике спољне политике Србије „евроцентризам” и (из тога изведена) „европеизација” као процес реформе правног и политичког система Србије. Аутор истиче значај питања доношења спољнополитичких одлука. Анализирају се два елемента законодавне процедуре са становишта могућности учешћа јавности у процесима доношења одлука. То су: 1) процес потврђивања међународних уговора и 2) процес усклађивања националних прописа са прописима ЕУ. Наглашавају се отворена питања и нејасноће у начину регулисања ових процеса. Поред тога, у законодавној процедури посебно место заузима и анализа ефеката прописа. Међутим, постоје нека отворена питања у примени анализе ефеката прописа. У закључку се констатује да је чланство у Европској унији кључни спољно‐политички циљ Србије са снажним утицајем на унутрашњи правно‐политички систем. У две анализиране формалне процедуре, које представљају елементе спољне политике Србије (у оквиру процеса европеизације), нису садржане гаранције за њихово транспарентно спровођење, тј. ефикасно учешће јавности у њиховом спровођењу. То може да има значајан утицај на квалитет активности које се спроводе и резултате процеса „европеизације”, као стратешког спољно‐политичког опредељења Републике Србије.

Кључне речи: спољна политика, Србија, европеизација, прописи, стратегије, потврђивање међународних уговора, усклађивање прописа, Европска унија, транспарентност, учешће јавности