УДК 316.462:327
Библид: 0025-8555, 70(2018)
Vol. 70, No 4, стр. 391-411
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP1804391K

Pregledni članak
Примљено: 03 Dec 2018
Прихваћено: 17 Dec 2018

ЧИЈА ХЕГЕМОНИЈА? – СВЕТ У УСЛОВИМА ТАКМИЧЕЊА ЗА НОВУ ГЛОБАЛНУ ВЛАДАВИНУ

KOSTIĆ Marina T. (Istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), marina@diplomacy.bg.ac.rs

Чланак анализира однос хегемоније и светског поретка у коме се хегемонија (схваћена као вођство одређене државе или групе држава кроз пристанак осталих, чиме се та моћ репродукује), а не сама промена распореда моћи, показује као кључна за промену светског поретка (схваћеног као успостављање новог вођства и правила у свету). То значи да промена у распореду моћи не значи нужно промену светског поретка тј. вођства и правила понашања у међународним односима, већ да је за то потребна и победа контра-хегемоније – урушавање стубова на којима почива постојећа сагласност за вођство и стварање темеља нове сагласности. Као што је деловање САД-а након Другог светског рата, а затим и Хладног рата представљало успостављање и ширење америчке хегемоније, тако се деловање Русије и Кине данас најбоље може разумети и сагледати кроз концепт против-хегемоније. То укључује три елемента: тежњу за реформама међународних установа које одржавају и даље америчку хегемонију и стварање нових у којима не постоји америчко учешће, рад са елементима грађанског друштва попут невладиних организација, научних и других експертских организација, медија или цркве, као и превладавање другачијих начела уређења међународних односа. Основни теоријско-методолошки правац који се користи у раду је неомарксистички. Методе којима се користимо су преглед литературе и анализа садржаја.

Кључне речи: хегемонија, против-хегемонија, моћ, међународне установе, светски поредак