ИЗМЕЊЕНА ПОЛИТИКА ПРОШИРЕЊА: ИЗАЗОВИ И КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ ИНТЕГРАЦИЈЕ

PETROVIĆ Miloš (Doktor političkih nauka i savetnik u Fondaciji Tempus, Beograd), petrovic1milos@gmail.com

Рад анализира спровођење политике проширења крајем друге деценије 21. века које се одвија у значајно другачијим околностима и по измењеној динамици у односу на претходне циклусе „источних проширења”. Безмало две деценије регион тзв. Западног Балкана обухваћен је политиком проширења Европске уније. За разлику од претходних циклуса „источних проширења” који су спровођени у другачијим околностима и били регионално-стратешки усмеренији у свом приступу, те су читаве групе земаља истовремено ступале у чланство Уније, у последњој деценији све је већи фокус на строго билатералном односу Брисела са сваким кандидатом, на појединачним заслугама у „приступној регати”, и на интензивнијем и што ранијем условљавању, што у комбинацији са измењеним међународним околностима исходује другачијим третманом земаља које су обухваћене актуелном политиком проширења. Рад указује да су разлози за то измењене политичке прилике и изазови у функционисању Уније, другачији међународни контекст, као и недовољни напредак у преосталим земаљама „неинтегрисаног” југоистока Европе. Аутор закључује да ће, са приступном политиком која посустаје и упоредо са разматрањем плановима за реформе саме Уније по моделу концентричних кругова интеграције, даље приступање земаља Унији задржати другачију динамику у односу на претходне циклусе проширења и потенцијално исходовати и другачијим видом интеграције.

Кључне речи: политика проширења ЕУ, принцип надокнађивања, политика условљавања ЕУ, концентрични кругови, приступање, изазови, југоисточна Европа, Европска унија