ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ И ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ: ПАРАДОКС УЗАЈАМНЕ ЛЕГИТИМИЗАЦИЈЕ

NOVIČIĆ Žaklina (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.), zaklina@diplomacy.bg.ac.rs

Рад анализира како преовлађујући проевропски дискурс спречава да се уочи демократски капацитет евроскептицизма, посебно оног каналисаног у Европском парламенту, будући да представља једину организовану опозицију главном политичком току, и то у околностима када европски континент полако напушта дуготрајни период прећутног консензуса о неупитној пожељности све дубље интеграције у оквиру Европске уније и улази у узбудљиви период несигурности и турбуленција. Премда су опозиција и отворена дебата предуслови демократски организованог поретка и политичког процеса, успон евроскептика на европској политичкој сцени без сумње ствара нелагоду код проевропских политичких снага и пратећих академских структура. Ауторка у доказивању полазне тезе користи мишљење и логику немачког Савезног уставног суда изражене у чувеној пресуди о уставности Уговора из Лисабона. Поред нормативних разматрања, текст садржи и краћи емпиријско-политички део о досадашњем успону евроскептицизма и његовој евентуалној перспективи. Ауторка закључује да можемо говорити о условној узајамној легитимизацији евроскептицизма и Европског парламента.

Кључне речи: евроскептицизам, Европски парламент, демократски дефицит, демократска легитимизација, реформа изборног система, дегресивна пропорционалност