САРАДЊА КАО (НЕ)ОЧЕКИВАН ЕФЕКАТ ЕНЕРГЕТСКЕ БЕЗБЕДНОСНЕ ДИЛЕМЕ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА БУГАРСКЕ, ГРЧКЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ

TRAPARA Vladimir (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), vtrapara@diplomacy.bg.ac.rs
ŠEKARIĆ Nevena (Istraživač-pripravnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd)

У раду се анализира значај развоја енергетске инфраструктуре за концепт енергетске безбедности, начин на који потреба за њеном заштитом и јачањем стоји у основи енергетске безбедносне дилеме и ефекти такве дилеме. Централна хипотеза проверавана у раду односи се на позитивне исходе енергетске безбедносне дилеме, односно, претпоставку према којој она, за разлику од класичне безбедносне дилеме, подстиче државе на сарадњу уместо на уздржавање од таквог чињења. Стога се у фокусу овог истраживачког захвата налази анализа енергетских аранжмана трију држава – Бугарске, Грчке и Југославије – предузетих ради јачања сопствене енергетске безбедности, посматрано од краја 19. до краја 20. века, са посебним акцентом на хладноратовски период. Примена упоредно-историјског приступа подразумева стављање предмета истраживања у историјско-политички контекст зато што су три државе више пута мењале границе и статус, те су аутори дотакли кључне политичке и економске процесе који су о(не)могућили одређене енергетске аранжмане анализираних држава. Аутори закључују на анализираној студији случаја Бугарске, Грчке и Југославије да енергетска инфраструктура, као и потреба за њеном заштитом и јачањем, може да допринесе повезивању држава, физички и институционално, упркос њиховом опречном политичком сврставању током Хладног рата.

Кључне речи: енергетска безбедност, енергетска инфраструктура, енергетска безбедносна дилема, енергетска интеграција, Бугарска, Грчка, Југославија, Хладни рат.