УДК 355.01(569.1)
Библид: 0025-8555, 71(2019)
Vol. 71, No 4, стр. 447-475
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP1904447V

Pregledni članak
Примљено: 21 Oct 2019
Прихваћено: 02 Dec 2019

ФИЗИОНОМИЈА РАТА У ПОСТМОДЕРНИ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА СИРИЈСКОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА

VRAČAR Milinko S. (Istraživač saradnik u Institutu za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane, Beograd), milinko.vracar@mod.gov.rs

Рад на примеру сиријског конфликта анализира да ли су и у којој мери дефиниенси рата, у форми оружаног насиља и политичке природе, и даље остали чврсто уткани у онај део физиономије рата коју Карл фон Клаузевиц објашњава као објективну или непроменљиву. Трансформација рата, као резултат свеукупних друштвених промена у постмодерни, одражава значајне промене у његовој физиономији. Због тога аутор користи компаративну анализу како би утврдио разлику између карактеристика модерних и постмодерних ратова, а као аналитички алат користи фундаментална питања које рат поставља у свим временима – између кога се он води, зашто се води, због чега се води и, последње, како се води. У случају оружаног сукоба у Сирији, аутор заступа тезу да одговори на наведена питања указују да је природа рата остала иста, а да се променио само његов карактер, нарочито у погледу концептуалног приступа који се заснива на смањеној делотворности војног а повећању других инструмента моћи у достизању крајњих стратегијских циљева рата. Аутор оповргава тврдње теоретичара и стратега заступника теоријског правца нових ратова о томе да се карактеристике постмодерних ратова фундаментално разликују од оних класичних из периода модерне, које они сматрају „старим” ратовима.

Кључне речи: физиономија рата, стари ратови, нови ратови, постмодерна, сиријска криза