УДК 327::911.3(4+5)
Библид: 0025-8555, 72(2020)
Vol. 72, No 1, стр. 15-36
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2001015V
Оригинални научни рад
Примљено: 14 Jan 2020
Прихваћено: 16 Mar 2020
ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА ПРОМЕНА КЉУЧНИХ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ПАРАДИГМИ?
VUKOVIĆ Nebojša (Naučni saradnik u Instititu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), nebojsa@diplomacy.bg.ac.rs
У раду се истражује утемељеност и оправданост ревизије веома важне концепцијске парадигме која је деценијама уназад важила као основна премиса у геополитици као (суб)дисциплини (политичке) географије. Реч је о класичној МекиндерСпајкменовој дихотомији евроазијског копна на средишњу/рубну земљу (heartland/rimland). У околностима климатских промена и глобалног отопљавања, аутор анализира да ли повлачење леда са Арктика поништава или макар релативизује утемељеност концепције Хелфорда Мекиндера о средишњој земљи као својеврсној евроазијској „стратегијској тврђави”, која такав статус дугује и постојању „беле баријере” (вечитог леда) на крајњем северу планете. На ову недоумицу надовезује се теза америчког геополитичара Николаса Спајкмана о пресудној важности рубне земље Евроазије у глобалном надметању великих сила. Аутор испитује оправданост хипотезе о подели геополитике на тзв. класичну (односно ледену) и пост-ледену (односно ону која постаје релевантна након делмичног или можда чак потпуног повлачења леда са Арктика). Аутор закључује да је преурањено одбацивање кључних парадигми класичне геополитичке мисли у наредних деценију и по (најмање), јер се најочитија манифестација климатских промена – повлачење леда са Арктика – још увек највише односи на позно лето, дакле, на релативно кратак део календарске године, и јер се наредних деценија не може очекивати да Северни ледени океан буде сличан другим акваторијама у свету, што је кључна претпоставка да се споменуте парадигме доведу у питање.
Кључне речи: Арктик, геополитика, Евроазија, Халфорд Мекиндер, Николас Спајкман, климатске промене