НОВА ПАРАДИГМА КВАНТИФИКАЦИЈЕ ГЕОПОЛИТИЧКИХ ПОЈАВА: ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, МЕТОДИ И ИЗВОРИ ПОДАТАКА

STEKIĆ Nenad (Istraživač-pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), nenad.stekic@diplomacy.bg.ac.rs

Рад пружа приказ тренутног стања у академском дискурсу који се односи на преглед најкоришћенијих квантитативних метода у проучавању геополитичких појава и анализи интерпретације налаза квантитативних истраживања. У проучавању геополитичких појава и процеса, аутори се најчешће опредељују за квалитативне истраживачке стратегије уз комплементарну употребу дескриптивних статистичких метода. Понашање државе у маниру реализације њених спољнополитичких циљева није било предмет значајнијег квантитативног интересовања академске мисли у последњим деценијама 20. века. Масовни настанак база података као инструмената квантификације које индексирају геополитичке појаве, праћен је порастом квантитативних геополитичких студија крајем прошлог века. Кључна предност квантификације геополитичких појава уједно је њихов највећи проблем – разноврсност извора података којима се врши квантификација различитих појава за последицу има бројне неуједначености почев од истраживачке праксе, метода и техника за истраживања, до тумачења статистичких налаза до којих се долази. На бази прегледа постојеће литературе и увида у поједина квантитативна истраживања, аутор прелиминарно врши дистинкцију три истраживачке етапе у квантификацији геополитике и закључује да је квантитативни приступ недовољно развијен у изучавању ове научне дисциплине. Додатно, постојећи методи и технике прикупљања и интерпретације података нису у довољној мери систематични ни уједначени, али пружају плодотворну основу за сагледавање дугорочних процеса који се одвијају на одређеном географском простору.

Кључне речи: геополитика, статистика, квантификација, квантитативни истраживачки дизајн, базе података, вештачка интелигенција, оружани конфликти