ИНИЦИЈАТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА САРАДЊУ СА СУСЕДИМА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И ЈУЖНОМ КАВКАЗУ: ЦИЉЕВИ, ОГРАНИЧЕЊА И ИЗАЗОВИ ПОЛИТИКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ БЕЗ ЧЛАНСТВА

JOVIĆ-LAZIĆ Ana (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), anajovic@diplomacy.bg.ac.rs

Након проширења Уније, нови суседи у Источној Европи и Јужном Кавказу постали су од великог значаја за стабилност Европе, због чега је ЕУ формулисала Европску суседску политику и Источно партнерство. Имајући у виду да Русија посматра ово подручје као сферу сопственог утицаја, постала је важна и њена политика, као и реакције на иницијативе Уније у овом региону. Овај геополитички контекст Источног партнерства постао је очигледан избијањем украјинске кризе. Поред тога што је указала на ограничења често технократског приступа ЕУ, ова криза је јасно показала да постоји сукоб циљева Европске уније и Руске Федерације у заједничком суседству и поставила питање безбедносних и геополитичких импликација ове иницијативе. Такође, политике и интереси Европске уније и Руске Федерације утичу не само на Украјину већ, у већој или мањој мери, на развој прилика у свим осталим земљама које су укључене у Источно партнерство ЕУ – Грузију, Молдавију, Белорусију, Јерменију и Азербејџан.

Кључне речи: Европска унија, Европска политика суседства, Источно партнерство, Руска Федерација, Украјина, Белорусија, Молдавија, Грузија, Јерменија и Азербејџан