НАГОРНО-КАРАБАХ У ЈУРИСПРУДЕНЦИЈИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

NIKOLIĆ Aleksa (Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), aleksa.nikolic@ius.bg.ac.rs

Рад анализира сукоб између Азербејџана и Јерменије око Нагорно-Карабаха из угла јуриспруденције Европског суда за људска права у погледу кршења људских права зараћених страна непосредно везаног за спорну територију. Европски систем заштите људских права представља једно од највећих европских остварења у домену права нарочито уколико имамо на уму да његове пресуде обавезују потписнице Европске конвенције о људским правима и слободама, дајући му на неки начин надсудску снагу. Суд се кроз анализу два случаја, Саргсјан против Азербејџана и Чирагов и остали против Јерменије, у свом раду бавио неким врло интересантним питањима која могу подстаћи различите интерпретације Европске конвенције о људским правима и слободама, али и на непосредан начин утицати на решавање сукоба око територије Нагорно-Карабах. С тим у вези, посебно је интересантна и значајна анализа (не)постојања права народа НагорноКарабаха на самоопредељење. Аутор закључује да је Суд у својим пресудама заузео одређена становишта која могу бити од великог значаја приликом даљег решавања статуса Нагорно-Карабаха пред међународном заједницом и међународним органима.

Кључне речи: Азербејџан, Јерменија, Нагорно-Карабах, Европски суд за људска права, судска пракса, право на имовину, конституционализација међународног права