РАЗУМЕВАЊЕ УТИЦАЈА ПАНДЕМИЈЕ КОВИДА-19 НА ЕВРОПСКУ ИНТЕГРАЦИЈУ У ОБЛАСТИ ЗДРАВЉА: КРИЗА КАО ПОДСТИЦАЈ ЗА РЕФОРМЕ

RADIĆ MILOSAVLJEVIĆ Ivana (Assistant Professor at the University of Belgrade – Faculty of Political Science, Belgrade.), ivana.radic@fpn.bg.ac.rs

Посматрајући случај најновијих реформи здравствене политике Европске уније (ЕУ), ауторка анализира способност теорија европске интеграције да објасне исходе процеса интеграције током пандемије Ковид-19. Ауторка превасходно узима у обзир теорије које претпостављају да су кризе кључан чинилац у динамици интеграције, а то су неофункционализам и постфункционализам. У последњој деценији, ЕУ су погађале вишеструке кризе и било је доста теоријских покушаја да се објасни њихов утицај на европску интеграцију. Међутим, на питање да ли су кризе биле подстицајне или штетне по интеграцију, било по њен обухват (ширење области деловања и/или чланства ЕУ), било по ниво (увећавање овлашћења и/или капацитета институција ЕУ), одговори су далеко од једнозначних. Након анализирања фактичког бављења кризом и реформи које су предузете у области здравствене политике, ауторка закључује да се нису остварила очекивања постфункционалиста да ће криза изазвати евроскептицизам и идентитетски мотивисану масовну политизацију и тиме спречити напредовање интеграције. Управо супротно, криза изазвана Ковид-19 пандемијом исходовала је увећањем капацитета ЕУ у неким од кључних области, међу којима је и здравствена политика. До сада је ова политика доживела реформе које би неофункционализам назвао „надградњом” (build-up) – давање додатних овлашћења наднационалним институцијама без увећања њихових формалних надлежности. Као што би неофункционалисти очекивали, криза је покренула политизацију међу елитама што је, уместо дезинтегративних исхода, створило погодно окружење за напредовање интеграције.

Кључне речи: криза, Ковид-19, Европска унија, интеграција, неофункционализам, постфункционализам, политизација, здравствена политика