ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ГЕОПОЛИТИКЕ ВАКЦИНА И ПОРЕМЕЋЕНА МЕКА МОЋ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

PETROVIĆ Miloš (Research Fellow at the Institute of International Politics and Economics, Belgrade and a Guest Lecturer at the Faculty of Political Science, University of Belgrade), milos.petrovic@diplomacy.bg.ac.rs; milos.petrovic@fpn.bg.ac.rs
JEREMIĆ Zlatan (Research Fellow at the Institute of International Politics and Economics, Belgrade), zlatan@diplomacy.bg.ac.rs

Аутори настоји да покаже да је предводничка улога Европске уније у домену меке моћи била неадекватна и испод очекивања током појединих периода пандемије, чему су додатно допринеле проактивне кампање других међународних актера у Европи. Према мишљењу аутора, такви неповољни резултати могу се првенствено повезати са штетном чињеницом да Унија перципира и третира аспекте попут процеса масовне вакцинације не само као здравствено-хуманитарно питање, већ и као геополитичку активност. Аутори сматрају да је логика Европске уније великим делом обликована ранијим геополитичким неслагањима спрам Кине и Русије, а последично и њиховим ангажманом у Европи у контексту пандемије. Поред тога, погоршани односи са Уједињеним Краљевством додатно су допринели неповољном међународном окружењу. У раду се препознаје да су споменути међународни актери користили различите инструменте меке моћи током процеса масовне вакцинације становништва против КоВида-19 у Европи, што је исходовало и последицама које уобичајено спадају у домен тврде моћи. Ривалство између гореспоменутих актера испољава се у виду неповољних феномена попут „вакциналног национализма“ и „геополитике цепива“. Аутори полемишу да би за домен јавног здравља и нарушену репутацију Уније у појединим деловима Средње и Источне Европе било повољније да је том домену приступљено мање искључиво и селективно, односно да је показано више флексибилности и прагматизма.

Кључне речи: национализам вакцина, ЕУ, вакцинација, КОВИД-19, изазов, моћ, Русија, Кина, репутација, Средња и Источна Европа