УЛОГА ТУРСКЕ У ДРУГОМ ЈЕРМЕНСКО-АЗЕРБЕЈЏАНСКОМ ОРУЖАНОМ СУКОБУ ОКО НАГОРНО-КАРАБАХА КАО ОДРАЗ КОНТИНУИТЕТА И ПРОМЕНА У ЊЕНОЈ СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ

JOVIĆ-LAZIĆ Ana (Senior Research Fellow, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia), anajovic@diplomacy.bg.ac.rs

Чланак истражује улогу Турске у сукобу око Нагорно Карабаха који је избио између Азербејџана и Јерменије у септембру 2020. године. Анализира се како су промене и континуитет у спољној политици Турске утицали на исход сукоба, као и у којој мери је он искоришћен за испуњавање спољнополитичких циљева Турске. Дакле, за разлику од већине истраживања Нагорно-Карабаха, овај чланак се фокусира на улогу једног спољног актера, а не на сам конфликт или могуће хипотезе за његово решавање. На посебан фокус чланка утицала је чињеница да је учешће Турске довело до промене дугогодишњег статуса кво у Нагорно-Карабаху, што је омогућило да се ситуација драматично преокрене у корист Бакуа. Турска се, уз Русију, појавила као један од најважнијих регионалних актера у овом сукобу. То је резултат наглашених спољнополитичких амбиција Турске, на које су утицале промене у њеном међународном безбедносном окружењу, као и промене у унутрашњој политици земље. У сваком случају, Турска је својом улогом у другом рату у Нагорно Карабаху још једном показала одлучност да, упркос томе што је чланица НАТО-а, своју спољну, а посебно регионалну политику води самостално и у складу са својим националним интересима.

Кључне речи: Турска, Нагорно-Карабах, Азербејџан, Јерменија, Русија