ЕВРОПСКА УНИЈА И УКРАЈИНА: СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО У (НЕ)КОМ ПРАВЦУ?

PETROVIĆ Miloš (Research Fellow, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia and a Guest Lecturer at the Faculty of Political Sciences, University of Belgrade), milos.petrovic@diplomacy.bg.ac.rs; milos.petrovic@fpn.bg.ac.rs

Предмет анализе у овом чланку је природа стратешких веза између Украјине и Европске уније, укључујући и скорашње политичке догађаје у контексту руског војног напада 2022. године. Премда две стране већ годинама унапређују своје везе кроз суседску политику и стратешку иницијативу Источно партнерство, аутор настоји да покаже да се непролазна амбиција Кијева одувек огледала у обезбеђивању признања перспективе чланства у Европској унији. Аутор сматра украјински захтев за чланство у ЕУ неизвесним из неколико разлога, почевши од забринутости Уније око очувања властите стабилности, преко проблема везаних за очување територијалног интегритета земље, до тога да тај акт представља преседан за друге источне партнере, закључно са чињеницом да укључивање нових земаља може додатно пореметити актуелну агенду проширења Европске уније. Поред анализе правних и политичких докумената Европске уније и других међународних актера, аутор употребљава и историјски метод у циљу објашњавања гореспоменутих аспеката, кроз анализу главних политичких догађаја који су водили ка садашњем стању. Закључци истраживања огледају се у констатовању да, премда Украјина има правни основ да поднесе апликацију за чланство, није изгледно да тај захтев може да резултира брзим приступањем Унији услед гореспоменутих разлога, али и сложене процедуре одлучивања у том домену у самој ЕУ. Међутим, у контексту актуелне кризе, ЕУ планира да подржи Украјину као стратешког партнера у различитим доменима, укључујући и војне напоре у одбијању руских напада, иако то неће чинити на директан начин.

Кључне речи: украјинска криза, захтев за чланство у Европској унији, политика проширења, Источно партнерство, Русија, сукоб