RAISON D’ÉTAT ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: ДА ЛИ ЈЕ НОВА МЕТОДОЛОГИЈА ПРОШИРЕЊА ОД ПОМОЋИ?

RADIĆ MILOSAVLJEVIĆ Ivana (Assistant Professor, University of Belgrade – Faculty of Political Sciences, Belgrade), ivana.radic@fpn.bg.ac.rs
DOMARADZKI Spasimir (Researcher and lecturer, Department of European Union Law and Institutions, Faculty of Political Science and International Studies, University of Warsaw, Warsaw), s.domaradzki2@uw.edu.pl

Користећи се концептом raison d’état, у чланку се преиспитује улога Европске уније у региону познатом као Западни Балкан. Иако се још увек примењује на овај регион, политика проширења је у стању парализе. У чланку се испитује да ли су увећане геополитичке тензије у Европи довеле ЕУ до прекретнице на којој ће своју политику проширења искористити за одлучно остваривање својих интереса у овом региону. Чланак почиње теоријском анализом концепта raison d’état и његове употребе у истраживању деловања Европске уније као недржавног актера. Затим, користимо се концептуалним мерилима појма raison d’état како бисмо анализирали његову емпиријску примену у односима ЕУ са земљама Западног Балкана, посматрајући инструменте политике проширења доступне Унији и дивергентне позиције унутар ЕУ према питању проширења. Посебна пажња посвећена је “новој методологији проширења” коју је развила Комисија 2019. године. У чланку се тврди да упркос напорима Комисије да, користећи се геополитичким наративом, промовише заједнички интерес ЕУ у региону, дивергентни национални интереси и даље онемогућавају ЕУ у агрегацији сопственог интереса и спровођењу свог raison d’état у овом региону. “Нова методологија” не доноси ништа чиме би се превазишла ова ситуација. Штавише, инсистирањем на “снажнијем политичком вођењу” и даљем процедуралном олакшавању кочења процеса приступања, документ удаљава Унију од могућег заједничког става у вези са проширењем.

Кључне речи: raison d’état, Западни Балкан, проширење ЕУ, геополитика, Европска перспектива, нова методологија проширења