УДК 327(497.11:4-672EU) 327(4-672EU:470)
Библид: 0025-8555, 75(2023)
Vol. 75, No 1, стр. 39-64
ДОИ: https://doi.org/10.2298/MEDJP2301039J
Оригинални научни рад
Примљено: 25 Nov 2022
Прихваћено: 15 Jan 2023
CC BY-SA 4.0
ПРИСТУП СРБИЈЕ ЕУ И РУСИЈИ – ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ЊЕНУ СПОЉНУ И УНУТРАШЊУ ПОЛИТИКУ
JOVIĆ-LAZIĆ Ana (Senior Research Fellow, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia),
anajovic@diplomacy.bg.ac.rs
LAĐEVAC Ivona (Research Fellow, , Institute of International Politics and Economics, Belgrade, Serbia), ivona@diplomacy.bg.ac.rs
Овај чланак истражује приступ Србије европским интеграцијама и односима са Русијом и њихове импликације њену спољну и унутрашњу политику. Политика Србије је окарактерисана као спољна политика „мале државе” која је осмишљена да одржава добре односе са ЕУ и Русијом, верујуц́и да ц́е јој то помоц́и да превазиђе унутрашње и међународне изазове. У светлу напетих односа Русије са Западом, у чланку се испитује како се ова политика развијала у последње две деценије и да ли је одржива у промењеним међународним околностима. Фокусира се на чињеницу да је приступ Србије ЕУ и Русији показао континуитет упркос растуц́ој поларизацији на међународном нивоу изазваној кризом у Украјини 2014. Међутим, услед брзог и драматичног погоршања односа ЕУ и Русије изазваног руским нападом на Украјину, њену садашњу политику постало је веома тешко одржати. Прагматична политика Србије, обликована унутрашњим и спољнополитичким интересима и вођена низом економских, правних и безбедносних аргумената, стављена је на искушење. Ови аргументи су се појавили као нови кључни трендови у Србији и могу се пратити кроз одговор државе на рат у Украјини и одговоре ЕУ и Русије на политику државе. Србија се нашла под притиском обе стране, што изазива напетост и неизвесност и доводи државу у тешку позицију. Овај чланак показује да упркос притисцима и очекивањима обе стране, није дошло до драстичне промене у политици Србије према ЕУ или Русији. Међутим, чињеница је да је мање простора за испуњавање њених спољнополитичких приоритета, који сада изгледају међусобно неспојиво. Стога, у ширем смислу, овај чланак доводи у питање одрживост актуелне спољне политике Србије као оквира за очување стратешких и националних интереса државе.
Кључне речи: Србија, спољна политика, национални интерес, европске интеграције, Европска унија, Русија, руско-украјински рат