MEĐUNARODNI PROBLEMI

Нове и ометајуће технологије на Западном Балкану: да ли нам је потребан режим контроле наоружања?

Jevtić Miloš (Faculty of Diplomacy and Security, University “Union – Nikola Tesla”, Belgrade), jevtic_milos@yahoo.com
Kostić Šulejić Marina (Institute of International Politics and Economics, Belgrade), marina@diplomacy.bg.ac.rs

Предмет овог рада је истраживање односа између нових и ометајућих технологија (ЕДТ) и подрегионалног режима контроле наоружања на Западном Балкану (ЗБ), успостављеног Споразумом о подрегионалној контроли наоружања који је потписан 14. јуна 1996. у Фиренци (Споразум). Да ли ЕДТ које земље Западног Балкана поседују или планирају да стекну утичу на постојећу једначину контроле наоружања на овом простору и, ако да, да ли нам је потребан нови режим контроле наоружања? Аутори истражују ово питање кроз анализу ЕДТ-а које су се укорениле у државама странам Споразума и вероватно ће постати значајне у будућности, и режима подрегионалне контроле наоружања, узимајући ЕДТ као једну од варијабли која доводи у питање постојећи режим контроле наоружања. Они упоређују тренутне ЕДТ капацитете које поседују државе Западног Балкана, као и потенцијал тих ЕДТ-а да наруше равнотежу снага утврђену Споразумом. Аутори закључују да, иако нам није потребан потпуно нови споразум о контроли наоружања на Западном Балкану, одговоран приступ би укључивао ажурирање постојећег режима контроле наоружања, посебно у погледу нових мера за изградњу поверења и безбедности (ЦСБМ) и повећану транспарентност по питању набавки и природе потенцијалне употребе ЕДТ-а.

Кључне речи: нове технологије, ометајуће технологије, контрола наоружања, подрегионална контрола наоружања, Западни Балкан