Добросуседство као критеријум за приступање Европској унији за Украјину, Молдавију и Грузију?

GRIESSLER Christina Eva (), christina.griessler@andrassyuni.hu

За Украјину, Молдавију и Грузију – нове и будуће кандидате за чланство у Европској унији –европски пут је заснован на истим, „утврђеним критеријумима и условима“, као и за западнобалканске кандидате. Међутим, приступни процесс Западног Балкана са собом је довео и додатне услове, попут регионалне сарадње, помирења и добросуседских односа. Циљ Европске уније у том тренутку био је да охрабри земље региона да поправе односе са суседима, и да превазиђу ратно наслеђе кроз иницијативе регионалне сарадње. То подстиче питање како, и у ком обиму, ови додатни критеријуми могу постати део процеса европских интеграција Украјине, Молдавије и Грузије, које имају сукобљене односе са Русијом. Теоријска позадина ове анализе је у домену актерства Европске уније (ЕУ’с ацторнесс) и политике спољног управљања (еxтернал говернанце), ширења нормативне сфере утицаја на земље не-чланице. Ауторка дискутује о додатним условима за Западни Балкан и идентификује сличне предиспозиције у релевантним уговорима и документима Европске уније за Украјину, Молдавију и Грузију од 2014. године. То показује да се неки од предуслова за Западни Балкан користе и за источне партнере, али да за сада делује да је то предмет нижег приоритета.

Кључне речи: проширење Европске уније, условљавање, сукоб, суседство, Западни Балкан, Источно партнерство, Русија