„Моћ слабости”? Западни Балкан и Европско глобално суседство

BALAZS Adam Bence (Andrássy University, Budapest), adam.balazs@andrassyuni.hu

Путинов рат у Украјини може да исходује променом излизаног концепта “европеизације” ка реалистичнијем приступу проширењу ЕУ и њеним геостратешким улозима. Пре него због своје моћи, Русија се претвара у значајну претњу због своје слабости. Аутор овог рада “моћ слабости” сматра кључним концептом у текућој агресији и њеним геостратешким последицама. Парадоксално је да слабост може да буде стварни извор моћи у несигурним временима глобалне трансформације. Да ли је то прилика за Западни Балкан (ЗБ)? Анализирајући проблематичну европску интеграцију Западног Балкана засновану на њиховим економским, демографским и другим (ограниченим) карактеристикама, ослањајући се на приступ деколонизације, аутор закључује да интеграција у ЕУ представља ургентност управо због њихових слабих тачака тј. слабости. Русија и Кина трагају за ослабљеним, мањим државама где су анти-западна осећања лако инструментизована. Западнобалкански кандидати заслужују бољу интеграцију у листу европских приоритета. Недостатак стратегије ЕУ на Западном Балкану може указивати на одсуство чврстих перспектива за ширу међународну улогу Уније. Рад истражује приступ деколонизације Бертранда Бадија, примењујући га на Западни Балкан, праксу Мађарске у вези “моћи слабих” и Турске, с циљем да илуструје да слабост не би требало посматрати само као супротност моћи, већ као сумњив међународни елемент од Хладног рата надаље.

Кључне речи: моћ слабости; Западни Балкан; проширење ЕУ; глобализација; Бертранд Бади; деколонизација; империјално наслеђе; Мађарска; европске перспективе