Политичка екологија у сенци регионалне безбедности: случај региона Есекибо

MLADENOVIĆ Miroslav (Faculty of Security, University of Belgrade), m.mladenovic@fb.bg.ac.rs
TOMIĆ Miloš (Faculty of Security, University of Belgrade), milos.tomic@fb.bg.ac.rs

Континуирана експлоатација природних ресурса унутар националних граница једне државе, нарочито оних намењених производњи енергије (нафта, гас, угаљ), неизоставно повлачи низ питања у контексту одржавања политичке, економске и социјалне стабилности. Посматрано кроз парадигму теоријских поставки политичке екологије, бенефити који се остварују прерадом и дистрибуцијом природних ресурса углавном се доводе у везу са ефикасношћу читавог државног и друштвеног система, а тиме и безбедности на унутрашњем и сполјашњем нивоу. Стога цилј овог рада јесте дескриптивна анализа улоге природних ресурса у нарушавању односа Венецуеле и Гвајане, тј. територијалног спора око региона Есекибо који има потенцијал да угрози регионалну безбедност. Због сложености проучавања историјског процеса „сазревања“ ових држава и постизања обострано прихватљивог територијалног разграничења на копну и мору, у раду је примењена техника анализе садржаја, историјско-компаративна анализа и техника анализе наратива. На основу резултата истраживања може се закључити да тренутне политичке и безбедносне тензије око решења статуса региона Есекибо, који обилује природним ресурсима, немају капацитет прерастања у озбиљније конфликте. Стање националне безбедности Венецуеле већ дужи низ година није задовољавајуће, уклјучујући и делимичну сполјнополитичку изолацију, док, с друге стране, водеће западне државе (САД, Велика Британија) пружају значајну подршку територијалној целовитости.

Кључне речи: природни ресурси, разграничење, Јужна Америка, територијални спор, безбедност