MEĐUNARODNI PROBLEMI

Кашњење европске интеграције Србије између вишеструких криза и геополитичке одлучности Европске уније

Lopandić Duško (Faculty of Law for Commerce and Judiciary, University Business Academy in Novi Sad, Novi Sad, Serbia), dulopand@yahoo.com.br

Основни фокус овог рада јесте сагледавање корака на европском путу Србије у контексту вишегодишњих криза функционисања Европске уније, али и њене појачане геополитичке одлучности од 2022. наовамо. Иако је током последњих година дошло до начелног консенсуса унутар Европске уније (ЕУ) око потребе реформи и проширења, овај процес иде споро и уз озбиљна спорења између држава чланица. Имајући у виду наведено, аутор поставља хипотезу да Србија, упркос повољнијем контексту за проширење не може да рачуна на приступање Унији без заустављања демократске ерозије и убедљивих корака у испуњавању критеријума из Копенхагена. Аутор то појашњава чињеницом да, упркос геополитичком освешћењу Уније, не постоји простор за приступање кандидата који пролазе кроз демократско назадовање, будући да то представља отежавајући фактор за структуру и функционисање европских институција и политика, које су и саме периодично изложене кризним манифестацијама и феноменима. Поред наведеног, аутор примећује и све јачи значај заједничке спољне и безбедносне политике, која представља отежавајући фактор усклађивања за Србију, за разлику од других кандидата за чланство. Наведену проблематику аутор сагледава у теоријско-појмовном контексту вишеструких криза функционисања ЕУ и диференцијације, уз анализу садржаја европских извештаја и докумената. Аутор наводи и да актуелна криза у Србији показује да земља бележи ново значајно кашњење у погледу могућности остваривања чланства у Унији, те да је тешко очекивати да ће без радикалније промене садашњег стања на плану функционисања власти, демократизације и правне државе Србија бити у стању да се током ове деценије прилагоди динамици проширења Европске уније.

Кључне речи: институционалне реформе, Копенхашки критеријуми, Западни Балкан, европске интеграције, Србија, политичка криза