РЕЛИГИЈА И РАТ – ПОВРАТАК ОТПИСАНОГ?

SUBOTIĆ Milovan (Naučni saradnik u Institutu za strategijska istraživanja Univerziteta odbrane, Beograd), milovan.subotic@mod.gov.rs

Рад покушава да одговори на питања како се религија вратила на позорницу друштвених феномена данашњице, који су потенцијали религије у изазивању, а који у смиривању сукоба, које особине карактеришу сукобе инспирисане религијом некад и сад и на који начин савремени монотеизми гледају на (праведни) рат. Јирген Хабермас (Jürgen Habermas) често истиче да ми живимо у постсекуларном друштву, које се појављује као супротност друштву после Другог светског рата обележеног ставовима да религија и свето губе значај. На крају 20. и почетку бурног 21. века, сведоци смо чињенице да религија није поражена и да није изгубила место ни у приватном животу човека, нити у друштвеној јавности. Очито је да се религија нашла „испод радара” различитих антиципатора из прошлог века, доказавши да је и даље комплексан друштвени феномен који се не може једноставно објаснити нити предвидети. Аутор је анализирао да ли су пораст броја верника у свету и проценат верујућих ваљани показатељи да се религија вратила у контекст некадашње битности. На основу трендова који су присутни на овом пољу у протеклих четрдесетак година, као и историјског наслеђа које су иза себе оставили савремени монотеизми, у раду је презентован и прогностички оквир на тему каква је будућност религије у контексту надолазећих сукоба. Аутор закључује да је доминација тзв. политичких интерпретација савремених религија и њихових деноминација довела до тога да се религиозност значајно злоупотребљава у сврху посве профаних циљева, попут савремених сукоба и ратова.

Кључне речи: религија, рат, монотеизам, страх, хришћанство, ислам