Часопис „Међународни проблеми“ напредовао је на листи научних часописа Министарства науке, технолошког развоја и иновација за 2023. годину, остваривши категорију М23 („међународни часопис“).

На међународном плану, часопис је уврштен на листу DOAJ (Директоријум часописа с отвореним приступом).

Садржај бројева за 2024. годину је углавном/потпуно попуњен. Уколико желите да Ваш рукопис буде размотрен за неки број 2025. године, молимо да га поднесете електронским путем (преко сајта). Потребно је да направите свој налог (уколико га немате), и пратите кораке на овом линку. Напомена: рукописи се процесуирају хронолошки, по динамици пристизања.

Међународни проблеми

Часопис „Међународни проблеми“, основан 1949. године, научна је публикација с најдужом традицијом у овом делу Европе у домену међународних односа. Поред међународних студија, часопис објављује и резултате научних истраживања из области међународне безбедности, међународног права и студија глобализације, на српском и на енглеском језику. Према важећој категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, „Међународни проблеми“ се сматра међународним часописом  (М23) и убраја се међу најбоље пласиране часописе у земљи у домену права и политикологије.више детаља

!

Последњи број: Међународни проблеми Vol. 75 No. 4/2023

Садржај

Међународна кривичноправна сарадња као стратешко опредељење у контроли организованог криминала и тероризма
Међународни проблеми, 2023 75(4):621-647
Сажетак ▼
Савремени појавни облици организованог криминала (ОК) и тероризма одликују се наглашеном транснационалном димензијом. С друге стране, у актуелним кривичноправним системима већине држава и далје доминира начело суверенитета, које се заснива на исклјучивој надлежности националне државе у супротставлјању криминалу, како на нормативном тако и на практичном плану. Ова противречност у значајној мери негативно утиче на ефикасност контроле поменутих облика криминала. Као решење, намеће се развијање постојећих и нормативно регулисање и практична примена нових облика међународне кривичноправне сарадње (МКС), што је истакнуто као један од доминантних цилјева у низу међународних стратешких докумената који се односе на сузбијање и спречавање савремених облика криминала. Ово се посебно односи на стратешка документа Европске уније (ЕУ), у чијим оквирима су развијени облици МКС засновани на савременим начелима, попут начела „међусобног признања судских одлука“. Имплементација поменутих облика МКС у кривичноправно законодавство Србије требало би да буде један од стратешких цилјева у процесу приступања наше землје ЕУ. Аутори анализају садржај релевантних националних аката, као и стратешких докумената Европске уније (у којима је МКС у контроли ОК и тероризма истакнута као један од стратешких цилјева), са цилјем дефинисања предлога за ревидирање садржаја у домену МКС у погледу националних стратегија
Међународни напори у сузбијању финансирања тероризма у контексту правног усаглашавања Републике Србије
Међународни проблеми, 2023 75(4):595-620
Сажетак ▼
Савремени тероризам представља један од критичних друштвених проблема, озбиљну претњу по животе, основна права грађана и вредности друштва. Финансирање тероризма препознато је као посебан безбедносни ризик, као незаконита и веома опасна пракса која представља значајну претњу националној и међународној безбедности. Терористичке организације и њихове активности попут планирања, припремања и извођења терористичких аката најчешће су подржане средствима из илегалних извора, мада подједнако забрињава чињеница да се у немалом броју случајева финансирање врши средствима која су потпуно легална. С обзиром на улогу коју финансирање има, као неизоставни елемент борбе против тероризма намеће се управо борба против његовог финансирања. Услед националног и међународног карактера ове криминалне активности, неопходно је да напори који се улажу у сузбијање финансирања и уопште тероризма имају транснационални карактер са великим улагањем у међусобну сарадњу. То се чини кроз строге финансијске прописе, праћење сумњивих трансакција, замрзавање имовине осумњичених појединаца или организација умешаних у тероризам, и друге активности. Ово истраживање има за циљ да анализом међународних документата укаже на институционализоване напоре који су до сада начињени у области сузбијања финансирања тероризма. Уз то, направиће се осврт на механизме које је Република Србија успоставила у области сузбијања финансирања тероризма, а у складу са напорима међународне заједнице на том пољу.
Организација система одбране према концепту тоталне одбране на примеру Швајцарске, Шведске и Србије
Међународни проблеми, 2023 75(4):621-647
Сажетак ▼
Аутори разматрају системе одбране Швајцарске, Шведске и Србије, организоване према концепту тоталне одбране и опредељене да одбрану организују ангажовањем свих ресурса друштва. Тотална одбрана представља рационалан и интегрисан облик безбедносно-одбрамбеног организовања субјеката друштва. Обухвата војну, као и цивилну одбрану неутралних држава, али и оних које су део одбрамбених савеза (НАТО), при чему значајан фактор представља усклађено деловање компоненте система и развијеност националне логистике. Радом се настоји да се, прегледом и анализом јавно доступних стратегијских и других докумената значајних за безбедност и одбрану одабраних земаља, стекне увид у перцепције изазова, ризика и претњи, елементе политике одбране и организовање система одбране. Основна хипотеза рада је да организација и имплементација тоталне одбране у Швајцарској и Шведској могу представљати добре примере за државе, као што је Србија, које настоје да организују своју одбрану по принципу тоталне одбране. Швајцарска је стално неутрална држава, док су Шведска и Србија војно неутралне, иако је Шведска поднела захтев за учлањење у НАТО. Различита ратна прошлост, стратегијски положај, перцепције изазова, ризика и претњи, демографска структура, економска развијеност и издвајања за одбрану и друге особености држава, имају за последицу и различитост концепта и организације одбране у целини или по сегментима. Државе безбедност посматрају холистички, а системе одбране као сложене и динамичне системе, зависне од спољашњих и унутрашњих фактора, што захтева и њихово стално прилагођавање променама окружања и у границама економских могућности.
Хуманитарна сарадња у области цивилне одбране као елемент руске “меке моћи”
Међународни проблеми, 2023 75(4):649-665
Сажетак ▼
Развијање способности државе за пројекцију „меке моћи“ све више постаје карактеристика свих великих играча у међународној арени. Она је интегрални део спољне политике са дугорочним циљевима која, својим културолошким, идеолошким, политичким или хуманитарним ресурсима нуди привлачност држави ка којој се усмерава. Око основних потенцијалних садржаја „меке моћи“ постоји релативно теоријско сагласје америчких и руских аутора. Објашњење суштине „меке моћи“ које дао Професор Нај (Јосепх Нyе) прихваћено је и од већине руских аутора. Чињеница је, међутим, да се Русија у примени „меке моћи“ налази испод нивоа САД, Кине и Европске уније, осим у сфери хуманитарног делања везаног за институције цивилне одбране. Иако се хуманитрана сарадња реализује у веома широком захвату, за потребе овога рада примењиваће се уже тумачење које подразумева непосредну хуманитарну помоћ, хуманитарне операције и акције које се спроводе у ситуацијама природних и техногених катастрофа, хуманитарних криза и оружаних сукоба. Њена посебност лежи пре свега у специфичности система националне безбедности Русије и постојању моћног Министарства за ванредне ситуације и отклањање последица катастрофа природног и техногеног карактера, који јој нуди велики избор понуде за потребе међународне хуманитарне сарадње. У раду ће посебно бити приказан Српско-руски хуманитарни центар, као добар пример хуманитарне сарадње, али и пројекција „меке моћи“ Русије.
Криптографија у служби оганизованог криминала – изазов за науку и праксу
Међународни проблеми, 2023 75(4):667-684
Сажетак ▼
Организовани криминал представља озбиљну претњу по безбедност, економију, а некада и правни поредак земље. Криминалне групе користе достигнућа информационо-комуникационих технологија (ИКТ) за ширење организације, комуникацију и управљање активностима и ресурсима, као и за улагање у развој сопствених апликација за деловање кроз нелегалне канале. Најмоћније организоване криминалне групе имају своје ИКТ стручњаке чији је циљ да штите комуникационе канале, као и да осмишљавају нове начине „заобилажења“ и неутралисања полицијских мера и техника за откривање и праћење њиховог деловања. Припадници организованих криминалних група користе комуникационе апликације које омогуц́авају шифровани пренос електронским уређајима помоц́у одговарајућег оперативног система, омогуц́авајуц́и инсталирање апликације и успостављање везе са интернетом како би се омогуц́ила потребна заштићена комуникација. Постоје и апликације које омогуц́авају шифровање целог уређаја, што отежава проналажење његовог садржаја или откривање потребних информација и доказа. У раду су приказане карактеристике организованог криминала и начина његовог извршења, са акцентом на употреби криптографских техника. Обрађене су студије случаја које илуструју величину и обим проблема злоупотребе енкрипције од стране организованих криминалних група, а затим су идентификовани изазови у супротстављању злоупотреби криптографије са техничко-технолошког и правног аспекта и дате смернице за унапређење механизама супротстављања организованом криминалу.
Вештачка интелигенција за откривање лажних вести на социјалним медијима – испитивање ставова
Међународни проблеми, 2023 75(4):685-710
Сажетак ▼
У данашњем дигиталном добу, социјални медији (друштвене мреже) имају значајну улогу у ширењу информација. Међутим, појаве као што су лажне вести могу значајно нарушити поверење корисника. У исто време, вештачка интелигенција отвара нове изванредне могућности, док доноси и значајне изазове. Вештачка интелигенција се већ примењује у откривању лажних вести на друштвеним мрежама, чинећи ово значајним подручјем истраживања због великог утицаја на друштво и политику. Овај рад проучава примену вештачке интелигенције на друштвеним мрежама, с посебним освртом на откривање лажних вести, и то кроз анализу ставова студентске популације. Поред тога, испитују се разлике између старијих и млађих студената у њиховим одговорима. Резултати указују на ограничену упућеност студената у ову врсту програма, чиме се намеће потреба за обрађивањем ових тема у будућим универзитетским наставним плановима. Већи број студената сматра да су алгоритми вештачке интелигенције за откривање лажних вести корисни за друштво у односу на оне који сматрају супротно. Резултати указују да постоји забринутост у погледу могуће злоупотребе ових технологија и њиховог утицаја на слободу говора, стога се истиче потреба за непристрасним надзором и регулативом. Истраживање је показало да су студенти свесни предности и ограничења примене вештачке интелигенције на друштвеним мрежама, а старији студенти показују већу отвореност према тим програмима.

Erratum

Ератум