Састав неколико тела Часописа је ажуриран. Нови Уреднички тим укључује др Милоша Петровића као главног и одговорног уредника, др Ивону Лађевац као замену главног и одговорног уредника, и мр Милана Веселицу као секретара Часописа. Такође, направљене су промене и у Уређивачком одбору и Издавачком савету. Мања ажурирања су извршена и у Упутству за ауторе и одговорностима уредништва.
Уколико желите да Ваш рукопис буде размотрен за неки број 2025. године, молимо да га поднесете електронским путем (преко сајта). Потребно је да направите свој налог (уколико га немате), и пратите кораке на овом линку. Напомена:
рукописи се процесуирају хронолошки, по динамици пристизања.
Међународни проблеми
Часопис „Међународни проблеми“, основан 1949. године, научна је публикација с најдужом традицијом у овом делу Европе у домену међународних односа. Поред међународних студија, часопис објављује и резултате научних истраживања из области међународне безбедности, међународног права и студија глобализације, на српском и на енглеском језику. Према важећој категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, „Међународни проблеми“ се сматра међународним часописом (М23) и убраја се међу најбоље пласиране часописе у земљи у домену права и политикологије.више детаља
Последњи број: Међународни проблеми Vol. 76 No. 4/2024
Садржај
Напомена уредника
Међународни проблеми, 2024 76(4):583-586
Међународни проблеми, 2024 76(4):587-608
Сажетак ▼
Полазећи од позитивног искуства укључивања основних начела Копенхашких приступних критеријума (1993) на посткомунистичку политичку и економску демократизацију у простору средње-источне и балтичке Европе, Ијан Манерс је одредио ‘европску нормативну моћ’ као способност Европске уније да шири свој међународни утицај путем норми, пре него путем политичке моћи својих држава-чланица. Аутор наводи да је, од почетка испољавања замора за проширењем средином 2000-их, релевантност европске нормативне моћи у опадању, те да је реалполитика поново постала основни фактор одлучивања у спољној политици Европске уније. У недостатку јасних изгледа за приступање Европској унији, бројне политичке иницијативе везане за стабилност и безбедност Западног Балкана (ЗБ) остале су без већих резултата. Аутор закључује да је нагло ‘увећање’ процеса проширења након руске инвазије на Украјину (и то на земље које су у мањој мери него ЗБ испуњавале норме и стандарде чланства у ЕУ) додатно поткопало европску нормативну моћ у корист (слабе) политичке моћи и реалполитике у односу с тим земљама. такав приступ нема добру перспективу да обезбеди регионалну стабилност, ефикасно промовише мир и демократију, нити пружи мапу пута ка чланству у ЕУ.
Међународни проблеми, 2024 76(4):609-632
Сажетак ▼
Кроз своју шатл дипломатију након Јомкипурског рата, Хенри Кисинџер, један од најутицајнијих и најконтроверзнијих дипломата с краја 20. и почетка 21. стољећа, одиграо је кључну улогу у обликовању геополитичког пејзажа Блиског истока. Овај чланак истражује вишедимензионалну и слојевиту природу Кисинџерове стратегије, утемељене на геостратешким концептима Саула Бернарда Коена. Док је Кисинџерова мисија имала за циљ да оконча непријатељства између Израела и његових арапских суседа, она је такође настојала да смањи растући утицај Совјетског Савеза у региону, што је кључни аспект који се често занемарује у постојећим научним радовима. Истражујући геополитику нафте, моћи и утицаја кроз призму Картерове доктрине, ово истраживање илустрира на који начин је Кисинџерова реалполитика утицала не само на арапско-израелске мировне преговоре, него и у којој мјери је измијенила динамику Хладног рата, преобликујући, на тај начин, ток историје.
Међународни проблеми, 2024 76(4):633-654
Сажетак ▼
Овај чланак проучава Северну Македонију као пример кандидатске државе чији су напори да се придружи Европској унији (ЕУ) у више наврата ометани ветом неколико чланица, укључујући Грчку, Француску и Бугарску. Аутор тврди да пример Северне Македоније указује на неопходност, али и на изазове, повезане с реформом механизма доношења одлука о проширењу ЕУ. Из компаративне и историјске перспективе, овај рад истражује вето приступ Грчке и Бугарске у процесу приступања Северне Македоније у контексту преовлађујућих наратива у политици две државе-чланице Европске уније. У истраживању се користи анализа докумената и анализа дискурса. Чланак пружа осврт на логику и сврху националних вета, њихову употребу, као и изгледе за реформу процеса доношења одлука о проширењу Европске уније.
Међународни проблеми, 2024 76(4):655-681
Сажетак ▼
Ово истраживање проучава динамику политичких режима као кључне факторе који обликују билатералне војне савезе у Централној и Источној Европи од последица Кубанске ракетне кризе (1962) до 2003. године. Користећи податке из база података Аллианце Треатy Облигатионс анд Провисионс (АТОП) и Политy ИВ, истраживање истражује статистичке корелације између типологија војних савеза и политичких режима. Истраживачка питања укључују истраживање кључних карактеристика савезништава у домену одбране, природу политичких режима у дијадама, корелације између трајности савеза и нивоа демократије, као и утицај промена режима на фазе савеза. Анализиран је узорак од 88 савезништава, истражујући хипотезе о односима као што су трајање савеза, конгруентност политичких режима, асиметрија чланова, одредбе уговора и промене пре и после Кубанске кризе. Кључни налази указују да су мање демократске дијаде имале тенденцију да одрже дуготрајније савезе, док је хипотеза о сличности политичких режима у војним савезима добила делимичну статистичку потврду. Овај чланак доприноси разумевању како динамика политичких режима утиче на формирање и дуговечност савеза у региону који је историјски обликован хладноратовским геополитичким динамикама.
Међународни проблеми, 2024 76(4):683-706
Сажетак ▼
У раду се анализира могућност стварања азијског пандана НАТО-у, односно, препрека и изазова у том процесу. У првом делу рада, аутор се осврће на сарадњу појединих индо-пацифичких земаља (посебно Јапана, Јужне Кореје, Аустралије и Новог Зеланда) са Северноатлантском алијансом, уз осврт на садржаје и достигнути ниво тих односа. Потом се пружа кратак осврт на идеје и концепте стварања „глобалног НАТО-а” са почетка 2000-их година, који нису реализовани. У средишњем делу рада, аутор описује и објашњава идеју стварања азијског НАТО-а, анализира и износи претпоставке о томе које би земље могле да буду у његовом саставу, и затим, излаже основне препреке које стоје на путу реализације те идеје. Према ауторовом мишљењу, те препреке су културолошкополитичке, геоекономске, и географско/геостратешке природе. Свака од ових препрека се засебно анализира и тумачи, полазећи од претпоставке да би САД биле вољне да покрену стварање тог савеза. Препреке се сагледавају на нивоу потенцијалних азијских чланица. На самом крају рада, аутор сажима све презентоване аргументе и износи закључке.
Приказ књига
Будућност спољне политике је феминистичка
Међународни проблеми, 2024 76(4):709-712
Приказ конференција
Приказ округлог стола „Теорије међународних односа некад и сад”
Међународни проблеми, 2024 76(4):713-720
