MEĐUNARODNI PROBLEMI

Sažetak ▼

Ovaj rad polazi od hipoteze da Zajednica zajedničke budućnosti za čovečanstvo predstavlja relacioni zaokret u kineskoj diplomatskoj teoriji i praksi. Autor analizira tri globalne inicijative – Globalnu razvojnu, Globalnu bezbednosnu i Globalnu civilizacijsku inicijativu. U istraživanju se autor oslanja na relacione teorije iz oblasti međunarodnih odnosa, kao i na pristupe i saznanja razvijena u okviru nauke o diplomatiji. Od metoda je korišćena kvalitativna analiza sadržaja izjava kineskih zvaničnika i ključnih strateških dokumenata, pri čemu je za obradu podataka korišćen softver Voyant. Zaključak ovog rada jeste da objavljivanje i sprovođenje ove tri inicijative – kroz transformativne i međusobno povezane projekte sa globalnim partnerima – odražava kineske strateške ciljeve, nastojanje ka institucionalizaciji sopstvene moći, kao i rastući diplomatski uticaj Kine u oblikovanju globalnog upravljanja. Kina ove inicijative predstavlja kao upotrebu sopstvene mudrosti radi unapređenja globalnog upravljanja i podsticanja održivog globalnog suživota. Realizacijom ovih inicijativa kroz saradnju sa partnerima širom sveta, Kina nastoji da izgradi nove strukture odnosa, vrednosne sisteme, norme ponašanja i obrasce međuzavisnosti, čime promoviše globalnu zajednicu budućnosti za čovečanstvo.

Sažetak ▼

U ovom radu razmatramo odnos između ideologije i bezbednosti, kao ključnih aspekata savremenih bezbednosnih sistema, pri čemu ideologija funkcioniše kao temeljni okvir za oblikovanje strategija zaštite i očuvanja društvenog poretka. Iako se na prvi pogled čini da su koncepti ideologije i bezbednosti odvojeni, njihova međusobna povezanost nije dovoljno proučavana, naročito u kontekstu međunarodne politike i studija bezbednosti. Koncept ideološke bezbednosti ističe značaj očuvanja ideološke harmonije i stabilnosti kao ključnih sredstava za zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih pretnji. U kineskom kontekstu, ovaj odnos se reflektuje kroz integraciju ideološke bezbednosti u širu strategiju nacionalne bezbednosti, gde se ideologija koristi kao alat za jačanje jedinstva, stabilnosti i legitimnosti vlasti. Praktična primena ovog koncepta uključuje mere kontrole informacija, promociju državnih vrednosti, kao i nadzor nad društvenim pokretima, sa ciljem očuvanja političkog i društvenog poretka. Ovaj povezani okvir ističe ulogu ideologije kao sredstva za očuvanje nacionalnog identiteta i stabilnosti u kompleksnom globalnom okruženju, uz poseban osvrt na kineski pristup u integraciji ideološke bezbednosti u sveobuhvatnu strategiju nacionalne bezbednosti. Stoga naše ključno istraživačko pitanje glasi: kako se koncept ideološke bezbednosti integriše u strategije nacionalne bezbednosti u Kini i koje su njegove implikacije na unutrašnju stabilnost i međunarodne odnose? Za istraživanje je korišćena kvalitativna analiza sadržaja, uključujući relevantne akademske radove i međunarodne izvore, kao i analizu državnih dokumenata, strategija i javnih izjava kineskih vlasti. Na osnovu podataka prikupljenih iz sekundarnih izvora, analiza se fokusira na identifikaciju ključnih tema, obrazaca i razumevanja uloge ideologije u bezbednosnim politikama.

Sažetak ▼

Zvanična regulacija religija u Francuskoj često se prikazuje kao jedinstveno ograničavajuća među zapadnim demokratijama. Ovaj članak zagovara nijansiranije razumevanje francuskog upravljanja religijom, postavljajući ga u međunarodni i domaći kontekst, kao i kroz poređenje nacionalnih okvira sa lokalnim praksama. Na nacionalnom nivou, Francuska zaista pokazuje sve restriktivniju orijentaciju, posebno u pogledu vidljivosti verskih simbola. Ipak, ovaj trend postoji uporedo sa drugim, fleksibilnijim regulatornim instrumentima i nije isključivo francuski fenomen, već se može uočiti i u drugim zapadnim društvima. Na lokalnom nivou u Francuskoj, slika je još složenija: brojne javne inicijative i dalje olakšavaju ili podržavaju religijsku praksu, uz povremeno otvoreno predstavljanje kao doprinos društvenoj koheziji ili jednakom tretmanu. Na osnovu proučavanja pravnih dokumenata i intervjua sa lokalnim zvaničnicima, članak pokušava da odgovori na sledeće pitanje: kako možemo bolje proceniti zvaničnu regulaciju religija, posebno u slučaju Francuske? Polazeći od pristupa koji se ne ograničava samo na nacionalni nivo i praksu muslimanske zajednice, članak zagovara analizu javne regulacije religije u celini, uzimajući u obzir i nacionalni i lokalni nivo, kao i koncepte restrikcije i akomodacije.

Sažetak ▼

Osnovni fokus ovog rada jeste sagledavanje koraka na evropskom putu Srbije u kontekstu višegodišnjih kriza funkcionisanja Evropske unije, ali i njene pojačane geopolitičke odlučnosti od 2022. naovamo. Iako je tokom poslednjih godina došlo do načelnog konsensusa unutar Evropske unije (EU) oko potrebe reformi i proširenja, ovaj proces ide sporo i uz ozbiljna sporenja između država članica. Imajući u vidu navedeno, autor postavlja hipotezu da Srbija, uprkos povoljnijem kontekstu za proširenje ne može da računa na pristupanje Uniji bez zaustavljanja demokratske erozije i ubedljivih koraka u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Autor to pojašnjava činjenicom da, uprkos geopolitičkom osvešćenju Unije, ne postoji prostor za pristupanje kandidata koji prolaze kroz demokratsko nazadovanje, budući da to predstavlja otežavajući faktor za strukturu i funkcionisanje evropskih institucija i politika, koje su i same periodično izložene kriznim manifestacijama i fenomenima. Pored navedenog, autor primećuje i sve jači značaj zajedničke spoljne i bezbednosne politike, koja predstavlja otežavajući faktor usklađivanja za Srbiju, za razliku od drugih kandidata za članstvo. Navedenu problematiku autor sagledava u teorijsko-pojmovnom kontekstu višestrukih kriza funkcionisanja EU i diferencijacije, uz analizu sadržaja evropskih izveštaja i dokumenata. Autor navodi i da aktuelna kriza u Srbiji pokazuje da zemlja beleži novo značajno kašnjenje u pogledu mogućnosti ostvarivanja članstva u Uniji, te da je teško očekivati da će bez radikalnije promene sadašnjeg stanja na planu funkcionisanja vlasti, demokratizacije i pravne države Srbija biti u stanju da se tokom ove decenije prilagodi dinamici proširenja Evropske unije.