MEĐUNARODNI PROBLEMI

Evropska politička zajednica i politika proširenja EU: strateško izbegavanje, unutrašnje krize i slučaj Srbije

Jovanović Srđan M. (College of History, Nankai University, Tianjin, P.R. China), smjovanovic@nankai.edu.cn

Ovaj članak razmatra Evropsku političku zajednicu (EPZ) kao mehanizam strateškog izbegavanja u politici proširenja Evropske unije (EU). Pokrenuta 2022. godine kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, EPZ je predstavljena kao forum za produbljivanje saradnje između država članica EU i država van Unije, pri čemu su pojedini komentatori sugerisali da bi mogla ubrzati pristupanje. Ovaj članak nudi drugačiju interpretaciju: da EPZ funkcioniše kao „čekaonica“, osmišljena da upravlja geopolitičkim pritiskom dok odlaže suštinske obaveze u pogledu proširenja. Oslanjajući se na koncepte strateške dvosmislenosti i stabilokratije, članak smešta EPZ u širi kontekst krize koherentnosti EU. Pokazuje kako su unutrašnje protivrečnosti (od demokratskog nazadovanja u Mađarskoj i Poljskoj do selektivnog tolerisanja autoritarizma u Srbiji) podrivale kredibilitet uslova u procesu proširenja. EPZ institucionalizuje ovu strategiju izbegavanja: pružajući vidljivost bez pravnih obaveza, ona omogućava EU da deluje inkluzivno dok odlaže sporne rasprave. Najjasnije se ova dinamika vidi u slučaju Srbije, čije vlasti imaju koristi od učešća u EPZ i angažmana EU uprkos autoritarnim praksama, čime se stabilokratija jača umesto da se podstaknu reforme. Članak zaključuje da EPZ odražava stratešku paralizu EU: ona je manje most ka integraciji, a više ogledalo nerešenih unutrašnjih protivrečnosti, nudeći kratkoročnu stabilnost na račun dugoročne kredibilnosti.

Ključne reči: Evropska politička zajednica, proces pristupanja Evropskoj uniji, demokratsko nazadovanje, stabilokratija, strateška dvosmislenost