MEĐUNARODNI PROBLEMI

Односи Западног Балкана са Европском унијом између Сад, Русије и Турске

YETİMOĞLU Yağmur (Bahçeşehir University, Istanbul), yagmuryetimoglu@gmail.com
AKŞEMSETTİNOĞLU Gökhan (Çankaya University, Ankara), gokhana@cankaya.edu.tr

Услед безбедносних забринутости проистеклих из скорије прошлости, Европска унија одлучила је да укључи Западни Балкан (ЗБ) у процес проширења. У међувремену, Сједињене Америчке Државе (САД), Русија и Турска промовисале су потребу за равнотежом моћи у региону, премда су њихови интереси међусобно супротстављени. Заправо, САД је подржала политике Европске уније спрам Западног Балкана како би консолидовала евроатлантске интеграције и задржала свој ауторитет као суперсила на источној страни Атлантика. Друга велика сила, Русија, настојала је да пружи контратежу Европској унији и САД-у у региону кроз блиске односе са Србијом. С друге стране, земља из блиског суседства, Турска, усвојила је политику меке моћи и добросуседског приступа према ЗБ како би ојачала односе са старим партнерима, на основу перцепције о заједничкој култури, историји и наслеђу. Овај чланак анализира супротстављене националне интересе САД, Русије и Турске у контексту приступа европске нормативне моћи спрам Западног Балкана.

Кључне речи: проширење, евроатлантске интеграције, равнотежа моћи, мека моћ, контратежа, суперсила, борба за моћ, Европска унија.